Завод Светог Јеронима је римокатолички завод, црква и друштво у Риму, главном граду Италије, у којем се данас школују хрватски свештеници. Назван је по Јерониму Стридонском.

Пореклом сеже у 13. век. Дуго је имао назив „словенски“, а у 15. веку се име замењује називом „илирски“. Овај Завод је 1842. године Аустријско царство преузело под заштиту, а 1862. године у њему је основан Колегијум Св. Ћирила и Методија за клирике и свештенике, који су учили у Риму. Међу његовим каноницима неко време је био Фрањо Рачки (1857—1859), најоданији друг и саветник бискупа Јосипа Јураја Штросмајера.

По бревеу Лава XIII „Slavorum gentem“ имао се тај Завод преуредити у богословско семениште и предати у руке Хрватима, од 29. јула/1. августа 1901. под именом „Collegium Hieronymianum pro Croatica gente“. У првом члану закона тог колегијума се каже, да се колегијум оснива за хрватски народ, у који се примају само питомци за свештенике, који су родом и језиком Хрвати. Чланом 9. набројане су бискупије које су овлашћене да шаљу своје питомце. Завод је неслужбено отворен 1911. године, да би нагло прекинуо рад 1915. године.^[1]

Књажевина Црна Гора 1901. године уложила је протест у Ватикану, због новог назива „Collegium Hieronymianum pro Croatica gente“ зато што су и Срби католици из Барске надбискупије имали право на тај завод. О Заводу Св. Јеронима у Риму, односу Црне Горе и Ватикана по питању имена овог Завода, па и Ватикана према Србима уопште 1901—1902. године. До преименовања завода на хрватски, завод су издржавали Срби католици.

Добио је 1971. године од стране Ватикана нови назив "Хрватски завод Св. Јеронима".^[2]

Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у