PROFILPELAJAR.COM

Живко Драговић
Живко Драговић
	Живко Драговић
Лични подаци
Датум рођења	12. фебруар 1854.
Место рођења	Велестово, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	11. јул 1928. (74 год.)
Место смрти	Цетиње, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Живко Драговић (Велестово, 12. фебруар 1854 — Цетиње, 11. јул 1928) био је српски политичар, професор и писац.

Живот

Његова мајка Крстиња је била ћерка Јована Јововића из Марковине, коме су браћа од стрица били поп Мило и поп Лука Јововић. Брат Живка Драговића је био Марко Драговић, српски историчар и професор. Та фамилија је дала још познатих и утицајних личности. На Цетињу завршава основну школу и Богословију. Потом ради као учитељ на Његушима и Љуботињу. У Петрограду је изучио Духовну академију. На школовању у Паризу је био годину дана. Слушао је право и философију 1888. По повратку, на Цетињу је од 1883. - 1909. био истовремено професор Гимназије, Богословије и Дјевојчког институра царице Марије. Уређивао је часопис Лучу. Написао је прву пјесму првог броја Луче и посветио ју је војводи Мирку Петровићу, сину књаза Николе и покровитељу друштва Горски Вијенац, које је издавало часопис. У њој, поред осталога пише: ...Зећанин је стари био, Стража Српству у слободи, њим се Србин поносио, И у згоди и незгоди... И у књигу српске славе...^[1] Више пута је одликован. Имао је руски орден Свете Ане, француску Академску палму, Данилов орден 2.,3.,4. и 5. степена и друга одликовања. У име Чевско-бјеличке капетаније био је заступник у Подгоричкој скупштини када су уједињене Србија и Црна Гора 1918. ^[2]

Извори

^ Драговић, Живко (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, Његвој свјетлости Књазу Мирку (PDF). стр. 3, 4.
^ Јововић, Васиљ (2023). Светигора, бр. 317., Драговићи Живко и Марко - Ппросвјетне прилике у Црној Гори у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Цетиње: Светигора. стр. 20, 21.