Жене у Африци

Жена из Конга штити и промовише права жена кроз одштампану поруку на тканини коју носи, 2015.

Жене у Африци су жене које су рођене и који живе на афричком континенту. Култура, еволуција и историја афричких жена је повезана са еволуцијом и историјом афричког континента.

Бројне кратке студије су се појавиле у вези са историјом жена у афричким земљама.[1][2][3][4] [5][6] Појавило се неколико истраживања које су подсахарску Африку ставиле у контекст историје жена.[7][8]

Постоје многа истраживања за одређене земље и регионе, као што су Египат, Етиопија, Мароко, Нигерија.[9] и Лесото.[10]


Историја афричких жена

Жена-војника из ослободилачке војске Афричке партије за независност Гвинеје и Зеленортских Острва игра карте, Гвинеја Бисао, 1973

Проучавање историје жена у Африци се покренуло релативно брзо након проучавања Африке у целини. Историчари као што су Јан Вансина и Валтер Родни су утицали на академске кругове на западу да признају постојање предколонијалних афричких друштава и држава услед афричких покрета независности 1960-их, иако су се углавном фокусирали на историју мушкараца. Научница Естер Босеруп је изазвала комешање међу историчарима својом књигом Улога жена у економском развоју, која је показала централну улогу коју жене имају током дуге историје Африке. До осамдесетих година прошлог века, научници су прикупљали податке о афричким женама широм континента укључујући студију жена Џорџа Брукса из 1976. године о женским трговцима у преколонијалном Сенегалу, студију Маргарет Џин Хаис о томе како су економске промене у колонијалној Кенији погодиле Луо жене, као и студију Кристин Ман из 1985. године о браку у Нигерији. Током времена, историчари су расправљали о улози и статусу жена у преколонијалном и колонијалном друштву. Вршена су истраживања како су се жене бориле са променом облика угњетавања, како су кућни послови постали женски послови, која је улога жена у националним борбама за независност (Шикола, 1998; Присли, 1992). Чак су тврдили да се категорија "жена" у неким случајевима не може се применити у преколонијалном контексту (Ојвуми, 1997). Уочено је да су жене били главни актери у погледу историје, економије и друштва у скоро свим регионима Африке током миленијума.

Током Алжирског рата за независност, жене из Алжира су се борили равноправно и заједно са мушкарцима. На тај начин постигнут је нови осећај сопственог идентитета и степен прихватања од стране мушкараца. После рата, жене су почеле активније да учествују у развоју нове државе.[11]

Традиционалне улоге

Од 1940-их до Мароканске декларације о независности 1956. године, Мароканске жене су живели у породицама, које су биле "затворена дворишта" или харем. Традиција харемског начина живота за жене постепено се завршава када Мароко постаје независтан.[12]

Традиционална подела рада у Сенегалу подразумевала је да су жене одговорне за обављање кућних послова, као што су кување, чишћење, чување деце. Оне су биле одговорне за велики део пољопривредних радова, укључујући сетву и жетву риже. У последњих неколико деценија, економске реформе и урбанизација довели су до мигрирања младих људи у градове, као што је Дакар. Жене у руралним деловима преузимају све више активно учешће у управљању шумских ресурса и гајењу проса и пиринча.[13] Међутим, у традиционалним друштвима која су живела на месту где је сада Сенегал, жене племства су биле утицајне на политичкој сцени. То је делимично зато што је наслеђивање по мајчиној линији било средставо за принца да постане краљ.

Више права за жене

Група жена из града Лимуру у централној Кенији, 2010.

Алжир се сматра релативно либералном земљом и статус жене то показује.[14] За разлику од других земаља у области равноправности, жене из Алжира су обухваћене законима и Уставом.  Оне могу да гласају и да се кандидује за политичке позиције.[15]

Жена из ослобођеме Гвинеје Бисао, 1974.

Стање права за жене у Бенину је знатно побољшано након обнове демократије и доношења Устава, и усвајање Закона о личности и породици у 2004. години. Међутим, неједнакост и дискриминација још увек постоје. Многоженство и присилни бракови су незаконити, али ипак постоје.[16]

Види још

Референце

  1. ^ For a brief guide to the historiography see HIST 4310, Twentieth Century African Women's History by J. M. Chadya Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2014)
  2. ^ Nancy Rose Hunt, (1989). „Placing African women's history and locating gender.”. Social. History. 14 (3): 359—379. .
  3. ^ Penelope Hetherington (1993). „Women in South Africa: the historiography in English.”. International Journal of African Historical Studies. 26 (2): 241—269. .
  4. ^ Kathleen Sheldon (2016). Historical dictionary of women in Sub-Saharan Africa.  (Scarecrow press, 2005).
  5. ^ Margaret Jena Hay, (1988). „Queens, Prostitutes and Peasants: Historical Perspectives on African Women, 1971-1986,”. Canadian Journal of African Studies. 23 (3): 431—447. .
  6. ^ Nancy Rose Hunt, (1996). „Introduction: Gendered Colonialisms in African History,”. Gender and History. 8 (3): 323—337. .
  7. ^ Catherine Coquery-Vidrovitch, (1997). African Women: A Modern History. 
  8. ^ M.J. Hay and Sharon Stitcher, Women in Africa South Of the Sahara (1995).
  9. ^ Bolanle Awe (1992). Nigerian women in historical perspective.  (IbDn: Sankore, 1992).
  10. ^ Eldredge, Elizabeth A. (1991). „Women in Production: The Economic Role of Women in Nineteenth-Century Lesotho”. Signs. 16 (4): 707—731. JSTOR 3174570. doi:10.1086/494700. 
  11. ^ Amrane, Djamila; Abu-Haidar, Farida (1. 10. 1999). „Women and Politics in Algeria from the War of Independence to Our Day”. Research in African Literatures. 30 (3): 62—77. ISSN 1527-2044. doi:10.1353/ral.1999.0003. 
  12. ^ „Women in Morocco”. THIRDEYEMOM. Приступљено 9. 11. 2013. 
  13. ^ „Culture of Senegal”. Приступљено 13. 8. 2011. 
  14. ^ Lowe, Christian (6. 8. 2009). „Algeria's women police defy danger and stereotypes”. Reuters. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 29. 1. 2012. 
  15. ^ Slackman, Michael (26. 5. 2007). „Algeria's quiet revolution: Gains by women”. The New York Times. Приступљено 29. 1. 2012. 
  16. ^ „Human Rights Violations in Benin”. ALTERNATIVE REPORT TO THE UNITED NATIONS COMMITTEE AGAINST TORTURE. Архивирано из оригинала 26. 04. 2020. г. Приступљено 11. 1. 2013. 

Додатна литература

Спољашње везе