Жан Пол Блед
Жан Пол Блед (фр. Jean-Paul Bled; Париз, 1942) француски је историчар[1] и специјалиста историје Немачке и средње Европе. Дуго година био је професор на Универзитету Париз—Сорбона, на којем је био на катедри за историју савремене Немачке и германских светова.[2]
Инострани члан Српске академије наука и уметности од 5. новембра 2015. године.[1]
Биографија
Жан Пол Блед је предавао у Мецу (1966—1969), затим на Универзитету у Нанту (1969—1972) и на Институту за политичке студије у Стразбуру (1972—1995) пре него што је изабран за професора на Универзитету Париз—Сорбона.[3] У Стразбуру је био директор германских студија од 1988. до 1999. године током које је потписао петицију против рата у Србији 1999. године.[4][1]
Члан је бројних комитета и фондација, члан је Научног савета Фондације Шарл де Гол.[5]
Публикације
- François-Joseph, Fayard, 1987
- Les Fondements du Conservatisme autrichien, Publications de la Sorbonne, 1988
- Rodolphe et Mayerling, Fayard, 1989
- Les Lys en exil ou la seconde mort de l’Ancien régime, Fayard, 1992
- Histoire de Vienne, Fayard, 1998
- Une étrange défaite : le piège de Maastricht, F-X de Gibert, 1998
- Marie-Thérèse d’Autriche, Fayard, 2001
- Esilio Dei Gigli, LEG, 2003
- Frédéric le Grand, Fayard 2004
- Bismarck : de la Prusse à l'Allemagne, Alvik Editions, 2005
- Histoire de la Prusse, Fayard, 2007 ISBN 978-2-213-62678-9
- La reine Louise de Prusse : une femme contre Napoléon, Fayard, 2008 ISBN 978-2-213-63815-7
- Histoire de Munich, Fayard, 2009 ISBN 978-2-213-62677-2
- Sous sa direction, Le Général de Gaulle et le monde arabe (préf. Jacques Chirac), Dar An-Nahar, 2009
- Bismarck, Perrin, 2011
- François-Ferdinand d'Autriche, Tallandier, 2012 (368 p.) ISBN 978-2847349702[6]
- L'agonie d'une monarchie : Autriche-Hongrie, 1914-1920, Tallandier 2014, (463 p.), ISBN 979-1021004405
- Les hommes d'Hitler, Perrin, 2015, 506 p.
- Marlène Dietrich, la scandaleuse de Berlin, Perrin, 2019, 380 p.
- Hindenburg. L'homme qui a conduit Hitler au pouvoir, Tallandier, 2020.
Награде у признања
- Награда „Édouard-Bonnefous“ (2009);[1]
- Награда Фондације Pierre-Lafue (2006);[1]
- „Grand Prix Gobert“ (1988);[1]
- Награда „Edmond-Michelet“ (1978).[1]
Референце
|
---|
| Одељење за математику, физику и гео-науке |
---|
Редовни | |
---|
Дописни | |
---|
Ван радног састава | |
---|
Инострани | |
---|
|
| Одељење хемијских и биолошких наука |
---|
Редовни | |
---|
Дописни | |
---|
Ван радног састава | |
---|
Инострани | |
---|
|
| | Одељење медицинских наука |
---|
Редовни | |
---|
Дописни | |
---|
Ван радног састава | |
---|
Инострани | |
---|
|
| Одељење језика и књижевности |
---|
|
| | Одељење историјских наука |
---|
|
| |
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Академске | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|
|
|