Ејнар Херцшпрунг
Лични подаци
Датум рођења	(1873-10-08)8. октобар 1873.
Место рођења	Копенхаген, Данска
Датум смрти	21. октобар 1967.(1967-10-21) (94 год.)
Место смрти	Роскиле, Данска
Научни рад
Поље	Хемија, астрономија
Институција	Лајденска опсерваторија
Награде	Брус медаља 1937.

Ејнар Херцшпрунг (дан. Ejnar Hertzsprung; Копенхаген, 8. октобар 1873 — Роскиле, 21. октобар 1967) је био дански хемичар и астроном.

Херцшпрунг је рођен у Копенхагену. У периоду између 1911. и 1913. године, заједно са Хенријем Норисом Раселом, развио је Херцшпрунг-Раселов дијаграм.

Године 1913, одредио је удаљености до неколико Цефеида, променљивих звезда, преко статистичке паралаксе^[1], па је тако био у могућности да калибрише везу коју је открила Хенријета Ливит између периоде Цефеида и луминозности. У том одређивању је направио грешку, могуће грешку у писању, којом су те звезде биле 10 пута ближе него што јесу. Ову везу је искористио да процени удаљеност до Малог Магелановог облака.

Од 1919. до 1946. године, Херцшпрунг је радио у Лајденској опсерваторији у Холандији, а од 1937. године и као директор.

Можда је највећи од његових доприноса астрономији био развој класификационог система за звезде, који их дели по спектралном типу, стадијуму у њиховом развоју и луминозности. Такозвани „Херцшпрунг-Раселов дијаграм“ је од тада у употреби као класификациони систем за објашњење типа и еволуције звезде.

Херцшпрунг је открио два астероида, од којих је један 1627 Ивар, који припада Аморовој групи астероида.

Херцшпрунг је умро у Роскилеу 1967. године.

• 1627 Ивар (25. септембар 1929)
• 1702 Калахари (7. јул 1924)

Награде

• Златна медаља Краљевског астрономског друштва 1929.
• Брус медаља 1937.

Названи по њму

• Херцшпрунг, кратер на Месецу
• Астероид 1693 Херцшпрунг

• Sky & Telescope, јануар, 1968, Sky Publishing Corporation, Кембриџ

• Страна Брус медаље Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2020)
• Додела Брус медаље: PASP 49 (1937) 65
• Додела златне медаље КАД: MNRAS 89 (1929) 404