Ерик Рудбек (фин. Erik Rudbeck, Исалми, 17. април 1830. — Куопио, 29. јун 1867), познат под псеудонимом Еро Салмелајнен (фин. Eero Salmelainen), био је фински истраживач народне поезије, писац, новинар и преводилац.

Рудбекови родитељи били су Андерс Рудбек (ум. 1835), писар жупе Исалми и Марија Софија Кронс. Од 1840. до 1846. године похађао је основну школу у Куопију, гдје је затим похађао и гимназију, коју је завршио 1849. Након смрти цара Николаја I, одржао је говор на сахрани, што је био први говор на финском у историји Универзитета у Хелсинкију.^[1] Говор је касније штампан потпуно о трошку универзитета.^[1] Дипломираоје филозофију 1856. а магистрирао 1857. Током студентских година, 1850. отишао је на скупљачко путовање народне поезије заједно са Албином Ротманом, а затим се заинтересовао за прикупљање и истраживање народних прича.

Када је његова дисертација Om Finnarnes Folkdikt i obunden berättande form (1857), која се бавила наративном формом финске народне поезије,^[2] одбијена због проблема са форматом, отишао је из Хелсинкија у Куопио, гдје је радио као наставник у гимназији и дјевојачкој школи, док је у исто вријеме наставио да уређује своје збирке народних бајки.^[3] Последњих година живота, патио је од проблема са алкохолом.

Књигу Suomen kansan satuja ja tarinoita објављивао је у дјеловима од 1852. до 1866. док је ново илустровано и исправљено издање објављено 1920.^[4]

Споменик под називом Köyhän nauris, подигнут је у његову част у Исалмијевом селу Кирма. Његов гроб се налази на старом гробљу Куопио.

• Еро Салмелајнен на сајту Parkkinen.org
• Еро Салмелајнен на сајту ylioppilasmatrikkeli.helsinki.fi