Епирски устанак (1854) подигло је грчко становништво у областима које нису ослобођене османске власти након Грчког рата за независност. Устанак је био подстакнут избијањем Кримског рата између Русије и Турске. Завршен је неуспешно.
Ток устанка
Устанак у Епиру 1854. године подстакнут је Кримским ратом који је довео до врења међу балканским народима. Влашка и Молдавија држале су се мирно, јер су током рата окупиране. Ипак, руске команде у Влашкој помагале су до 1854. године организовање бугарских и других одреда и њихов прелазак на османску територију ради подизања устанка. У Букурешту је образовано и бугарско Средоточно правитељство/Централна влада са циљем да организује борбу у земљи. Георги Раковски је у Цариграду формирао тајно револуционарно друштво са огранцима у неколико градова Бугарске. Откривен је, те је побегао у Стару планину, а крајем 1855. се склонио у Влашку. Покушај Николе Филипова да изазове устанак у околини Трнова такође је пропао. Срби су се током устанка такође држали мирно, што је резултат рада уставобранитељске владе и кнеза Александра Карађорђевића.
Грци су у Кримском рату видели шансу за остварење свог националног плана познатог као "Велика идеја". У Атини се прикупљају добровољци који одлазе у Епир, у Тесалију и у Македонију. Тамо турских трупа скоро да није ни било, јер су се све повукле на север за борбу против Руса. Зими 1853/4. се око 7000 добровољаца пребацило у Епир под командом генерала Мамуриса и Гриваса. Добровољци долазе и са Зантеа и Кефалоније. Јануара 1854. избија устанак у области Арте (у Епиру), а шири се и на Тесалију, где је деловао Хаџи-Патрос. У Македонији деује Каратасос, а на Пинду Филатерос. Фебруара месеца формирана је јединствена устаничка команда под генералом Цавелисом. Османско царство упутило је Грчкој ултиматум да повуче своје одреде преко границе. Дипломатски односи две државе су прекинути, а грчко становништво у Царству прогањано. У биткама код Пете и Домокоа, добровољачки одреди су потучени. Французи и Британци пружили су подршку Турцима. Французи су потопили брод са муницијом послат у Солун. Француско-британске јединице окупирају Пиреј под изговором да је новац одређен за отплату Зајма независности потрошен за ратне припреме и то је трајало све до 1857. године. Грчка је морала да се преда и повуче одреде, након чега је устанак угушен.
Литература
Ричард Клог, Историја Грчке новог доба, Клио, Београд (2000)
Стеван Павловић, Историја Балкана (1804—1945), Клио, Београд (2004)
Јозеф фон Хамер, Хисторија Турског (Османског) царства 3, Загреб (1979)
