Рођена је као Еманијел Беар-Асон у Сен ТропеуилиГасену (према различитим изворима), на Француској ривијери, као кћерка Женвјев Галее (псеудоним Женвјев Гијери) — бивше манекенке хрватског, грчког и малтешког поријекла, и Гија Беара — пјевача и пјесника.[2] Породица њеног оца, поријеклом из Египта, била је сефардска; он је касније тражио уточиште у Либану (током свог дјетињства).[3][4][5][6][7]
Има полусестру, Ев (рођена 1959), са очеве стране, те шесторо полубраће/полусестара са мајчине стране: Иван, Сара и Микис Серијејкс из односа њене мајке са Жан-Ивом Серијејксом; и Оливје Гиспен, Лизон и Шарлот из односа њене мајке са Жан-Жаком Гиспеном.[8][9]
У посљедњим годинама тинејџерске доби, провела је љетни одмор са породицом која је са енглеског говорног подручја и која је од њеном оцу блиског пријатеља, у Монтреалу. Боравила је са Беверли Мелен и Вилијамом Софином и њихово двоје дјеце Ендруом и Шоном Софин, који су је сматрали веома блиском. Поткрај тог љета, породица је позвала да остане с њима и доврши студије бакалореа на Интернационалном колеџу Мари де Франс. Остали су блиски пријатељи.[10]
Каријера
Беарова је добила улогу у филму Tomorrow's Children 1976. године. У тинејджерској доби имала је неколико мањих улога на телевизији. По дипломирању на Интернационалном колеџу Мари де Франс у Монтреалу, вратила се у Француску и уписала драмску школу у Паризу. Недуго послије овога, изабрана је први пут као одрасла особа као дио поставе једног филма, а 1986. године стекла је славу улогом уз Ива Монтана, као ћерка-осветница у француском хит-филмуManon des Sources. За свој перформанс, освојила је награду Сезар за најбољу глумицу у споредној улози. У филму Date with an Angel из 1987. године, играла је улогу жене-анђела. Године 1995, освојила је награду Сребрни Св. Георгије за најбољу глумицу на 19. додјели награда Московског интернационалног филмског фестивала, за своју главну улогу у филму Une femme française.[11]
Осим у категорији за најбољу глумицу у споредној улози, такође је номинована за још седам награда Сезар за најобећавајућу и најбољу глумицу. Беарова је имала номинације као најобећавајућа глумица за филмове Un amour interdit (1984) и L'amour en douce (1985); односно, као најбоља глумица за филмове Les enfants du désordre (1989), La Belle Noiseuse (1991), Срце зими (1992), Nelly et Monsieur Arnaud (1995) и Les destinées sentimentales (2000).
У француском издању магазина Elle од дана 5. маја2003. године, Беарова се — као 39-годишњакиња — појавила нага;[12] свих 550.000 копија распродало се за три дана, чиме је издање постало најбрже распродато издање у дугом историјату модног сјаја магазина и уопште.[13]
Приватни живот
Средином 1980-их, Беарова је ушла у однос са Данијелом Отејом (с њим је глумила у филмовима L'amour en douce, Manon des Sources, Срце зими и Une femme française); вјенчали су се 1993. године и развели 1995. Беарову су — да је у романтичном односу — повезивали са: музичким продуцентом Давидом Франсоом Мороом (од око 1995. године, након развода од Отеја)[10][14] и филмским продуцентом Венсаном Мејером (у периоду од око двије године, до његовог самоубиства у мају 2003. године).[12] Она има троје дјеце, укључујући Нели Отеј (рођена око 1993) и Јохана Мороа (рођен око 1996).[10] Вјенчала се са глумцем Микалом Коаном 13. августа2008. године у Женапу у Белгији, а 2009. године су усвојили дијете из Етиопије по имену Сурафел. Беарова и Коан су се развели 2011. године. Исте године је ушла у романтичну везу са режисером и кинематографом Фредериком Шодјеом.[15]
Осим рада за екран, Беарова је позната по друштвеном активизму. Амбасадорка је UNICEF-а и има излагања у којима се противи антиимиграционој политици Републике Француске. Године 1996. изазвала је лавину медијских натписа, након што је — бранећи права „сан-папјеа” (фр.sans-papiers — досл. [они] без папира, у значењу ’илегални имигрант(и)’) — избачена након масовног уласка њене групе у париску цркву.
У марту 2012, Беарова је давала изјаве против пластичне хирургије — за Le Monde; говорила је да је зажалила због операције својих усана 1990. када је имала 27 година.[16][17]
^Franck Salameh (2018). Lebanon’s Jewish Community: Fragments of Lives Arrested. books.google.com. ISBN978-3-319-99667-7. „Guy Béart, sing-songwriter and father of French actress Emmanuelle Béart, whose passion for music was nurtured in the Lebanon of his childhood where his parents had taken refuge after their expulsion from Egypt”
