Едгар (владао 1097-1107), краљ Шкотске из династије Данкелд.
Историја
Едгар је био најстарији син краља Малколма III (владао 1057-1093) и саксонске принцезе Маргарете Шкотске. После Малколмове смрти уследио је период борбе за превласт између келтских великаша у северној Шкотској и англосаксонских (енглеских) великаша (избеглих из Енглеске после норманског освајања 1066) који су се учврстили у јужној Шкотској под заштитом краља Малколма III. Период немира (1093-1097) током кога су се за 4 године у Шкотској сменила чак 3 краља, окончан је победом енглеске странке и уздизањем Едгара за краља (1097). Едгар је признао норманског краља Енглеске, Вилијама II (владао 1087-1100), за врховног господара Шкотске.
Покоравање Енглеској донело је Шкотској двадесет година мира, али је довело до наглог јачања норманског утицаја и увођења норманског феудалног система у Шкотској, који је почео да пушта корење за време Едгарове владавине. Едгар и његов наследник Александар I први су почели да додељују поседе својим пријатељима Норманима, углавном у Шкотској низији, чиме се створило норманско племство у Шкотској. Едгара је наследио млађи брат Александар I (владао 1107-1124).
Породично стабло
Извори
Литература
