Након жестоких борби са вишеструко бројнијим непријатељем, српски браниоци Возуће и долине Криваје морали су да почну са повлачењем. Кренули су у пробој према слободној територији Озрена. Евгениј је погинуо у рејону Лозне у борби са непријатељем приликом пробоја, 10. септембра 1995. године, као и многи борци ВРС који су се задесили на том ратишту.[1] Иако је пострадао од гранате, тело су му обезглавили арапски муџахедини јединице Ел Муџахид.
Протојереј Слађан Васић и Евгенијев брат Александар на његовом гробу у Софији, 2020. године
Првобитно је сахрањен код манастира Возуће који су муџахедини након битке порушили и оскрнавили. Ексхумиран је без лобање и идентификован маја 1997. године. Након идентификације, његови посмртни остаци су уз све војне почасти испраћени са бањалучког Новог гробља у родну Софију, у којој је сахрањен 21. маја 1997. године.
У склопу обележавања годишњице страдања Срба Возуће, насеља у долини Криваје и јужног Озрена, у Цркви Светог великомученика Георгија у Стогу је 10. септембра 2017. године откривена и освештана спомен-плоча у част Василеву. Опеван је и у песми Групе Пркос, 2021. године.
