Душко Лопандић

Душко Лопандић
Лопандић 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1957-01-07)7. јануар 1957. (67 год.)
Место рођењаНР Србија, ФНР Југославија
Држављанствосрпско
УниверзитетУниверзитет у Београду
Универзитет Париз I (Сорбона)
Занимањедипломата, политичар, професор, публициста
Политичка каријера
Политичка
странка		Србија центар (од 2022)
Шеф мисије Републике Србије при Европској унији
13. мај 2013. — 21. јун 2016.
ПредседникТомислав Николић
ПретходникРоксанда Нинчић
НаследникАна Хрустановић
Помоћник министра спољних послова Републике Србије
22. август 2011. — 2013.
Амбасадор Србије у Португалу
15. јун 2007. — 6. јун 2011.
ПредседникБорис Тадић
ПретходникДушан Ковачевић
НаследникМирко Стефановић
Помоћник министра за економске односе са иностранством
2004 — 2007.

Душко Лопандић (7. јануар 1957[1]) српски је дипломата, политичар, професор и публициста. Стручњак је за европско право и регионалне односе. Тренутно је потпредседник покрета Србија центар (СРЦЕ)

Младост и образовање

Рођен је 7. јануара 1957. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Магистрирао је и докторирао на Универзитету Париз I (Сорбона) из области европског права.[2]

Дипломатска каријера

Запослио се у Министарству иностраних послова СФР Југославије 1986. године. Од 1988. до 1994. године радио је у југословенској мисији у Бриселу. Након свргавања Слободана Милошевића, Лопандић је био директор Директората за Европску унију Министарства спољних послова СР Југославије од 2001. до 2004. Од 2004. до 2007. године био је помоћник министра за мултилатералу у Министарству за економске односе са иностранством и истовремено национални координатор за Пакт стабилности у земљама Југоисточне Европе за преговоре са Светском трговинском организацијом и члан Савета Владе Републике Србије за европске интеграције.[3][2] Од 2007. до 2011. године био је амбасадор Србије у Португалу и Зеленортским острвима, а од 2011. до 2013. године био је помоћник министра спољних послова за Европску унију и регионалну сарадњу. Био је шеф мисије Републике Србије при Европској унији од 2013. до 2016. године када га је разрешио министар спољних послова Ивица Дачић због неадекватне реакције на организовање хрватске изложбе о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу у Европском парламенту.[4][5] Председник Томислав Николић изјавио је да је Лопандић погрешио јер није обавестио Министарство спољних послова о изложби.[6] До пензионисања 2022. године био је начелник Одељења за анализе и спољнополитичко планирање у Министарству спољних послова.[2]

Академски рад

Објавио је двадесетак публикација и преко сто научних чланака на теме Европске уније и међународних односа. Годинама пише и књиге из области историје, као и уџбенике историје. Објављивао је и историјске фељтоне и чланке у часопису „Политикин забавник“.[7]

Редовни је професор Факултета за правосуђе и привреду у Новом Саду за предмете Међународно јавно право и Европско право.[2]

Политичка каријера

Од 2022. године је члан и потпредседник покрета Србија центар (СРЦЕ).[8][9] Залаже се за увођење санкција Руској Федерацији због инвазије на Украјину.[10]

Остале активности

Дугогодишњи је активиста Европског покрета у Србији у ком је биран на место потпредседника, док је 2003. године примио награду Европског покрета у Србији за „Допринос године Европи“.[2]

Дела

  • La communauté économique européenne et la Yougoslavie : commerce et cooperation dans les accords entre la communauté économique européenne et la Yougoslavie[11]
  • Летопис великих жупана[12]
  • Пурпур империје[13]
  • Ликови и приче из српског средњег века
  • Династије које су владале Европом
  • Послужити своме драгом отечеству – из дипломатске историје Србије 1804-1914.
  • Регионалне иницијативе у Југоисточној Европи[14]
  • Речи су сенке дела[15]
  • Европске интеграције између нације и глобализма[16]
  • Време сјаја, време таме: дипломате у вртлогу историје од XIII века до 1941. године[17]
  • Битке за Балкан[18]

Референце

  1. ^ „Сарадник портала Порекло Душко Лопандић постављен за амбасадора Србије при ЕУ”. Порекло. 14. 5. 2013. Приступљено 1. 2. 2024. 
  2. ^ а б в г д „Dusko Lopandic”. SRCE (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19. 
  3. ^ „Duško Lopandić”. Centar za evropske politike (на језику: српски). 2022-05-23. Приступљено 2023-07-19. 
  4. ^ „Lopandić Dačiću: Smenjen sam da se oslobodi mesto za druge”. N1 (на језику: српски). 2016-06-22. Приступљено 2023-07-19. 
  5. ^ Танјуг. „Танјуг: Душан Лопандић: Смењен сам ван процедуре, а остали су они који имају кривичну одговорност и због којих су људи гинули”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19. 
  6. ^ „Nikolić: Ambasador Lopandić pogrešio”. Blic.rs (на језику: српски). 2016-06-23. Приступљено 2023-07-19. 
  7. ^ Vučković, Igor (2013-10-22). „Duško Lopandić | Arhipelag” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-19. 
  8. ^ „Ponoš predstavio novu stranku "Srbija Centar - Srce" i svoj tim: Za ulazak u EU, a protiv SNS”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-07-06. Приступљено 2023-07-19. 
  9. ^ Rudić, Filip (2022-12-04). „Ponoš i zvanično izabran za predsednika pokreta SRCE”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-07-19. 
  10. ^ Д.Н. „Лопандић позвао Вучића да уведе санкције Русији”. Politika Online. Приступљено 2023-07-19. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „La communauté économique européenne et la Yougoslavie : commerce et cooperation dans les accords entre la communauté économique européenne et la Yougoslavie :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-04-26. 
  12. ^ „Летопис великих жупана : историјска хроника Србије у веку Стефана Немање”. COBISS. 2022. 
  13. ^ „Purpur imperije - Duško Lopandić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-04-26. 
  14. ^ „Regionalne inicijative u Jugoistočnoj Evropi : Duško Lopandić”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-04-26. 
  15. ^ www.novimagazin.rs. „O knjizi “Reči su senke dela” Duška Lopandića”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2022-04-26. 
  16. ^ „Evropska integracija između nacije i globalizacije | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2022-04-26. 
  17. ^ „Vreme sjaja, vreme tame. Diplomate u vrtlogu istorije od XIII veka do 1941. godine | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2022-04-26. 
  18. ^ „Bitke za Balkan | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2022-04-26. 

Спољашње везе