Дугилишњачни мишић један је од мишића потколенице који се налази површно у њеном бочном делу, заједно са кратким лишњачним мишићем (лат. m. peroneus seu fibularis brevis). Он се пружа од проксималног аспекта фибуле до медијалне клинасте и прве метатарзалне кости. Инервисан је површинским ђивцем листа (Л5, С1). Главна функција овог мишића је да произведе плантарну флексију и еверзију стопала на скочном зглобу.[1]
Анатомија
Дуги лишњачни мишић настаје у пределу главе и горње две трећине бочне, или спољашње, површине фибуле, од дубоке површине фасције и од везивног ткива између ње и мишића на предњој и задњој страни ноге. . Повремено га повезује и неколико влакана са бочним кондилом голењаче. Између места припојаа мишића за главу и тело лишњаче налази се процеп кроз који заједнички лишњачин живац пролази до предњег дела ноге.
Мишић се завршава дугом тетивом, која се протеже иза латералног малеолуса скочног зглоба у жлебу који дели са тетивом кратког лишњачиног мишића; жлеб се претвара у канал горњим лишњачним ретинакулумом, а тетиве у њему су садржане у заједничком мукозном омотачу.
Тетива се затим протеже напред под углом преко латералне стране стопала, испод лишњачне трохлеје и тетиве кратког лишњачног мишића, и испод поклопца доњег лишњачног ретинакулума. Затим пролази испод у жлеб који се претвара у канал дугим плантарним лигаментом. Тетива затим прелази под углом преко табана и убацује се у бочну страну основе прве метатарзалне и бочне стране медијалног клинасте кости. Повремено, такође шаље делове у базу друге метатарзалне кости.
Тетива мења правац у две тачке: прво, иза бочног малеола; друго, на коцкастој кости. На обе ове локације, тетива је задебљана. Код кубоида, фиброхрскавични сесамоид (понекад сесамоидна кост) обично се развија у супстанци тетиве.
Дуги лишњачни мишић се инервише од површинског лишњачиног нерва, који настаје из петог лумбалног и првог сакралног корена кичмене мождине.
Функција
Функционално, бочни одељак ноге изазива еверзију и плантарну флексију скочног зглоба. и док талокурални зглоб дозвољава само флексију и екстензију, инверзија и еверзија се у ствари дешавају у субталарном зглобу. Мишићи који изазивају инверзију укључују предњиголењачин мишић (lat. m. tibialis anterior) и задњиголењачин мишић (lat. musculus tibialis posterior) . Мишићи бочног одељка раде са задњим мишићем голењаче (који је такође плантарфлексор) да би се супротставили деловању мишића дорсифлексора (предњи голењачки мишић и трећи лишњачин мишић (lat. musculus peroneus tertius)).[2]
Галерија
Bones of the right leg, anterior surface
Left calcaneus, inferior surface
Left calcaneus, lateral surface
Coronal section through right talocrural and talocalcaneal joints
Fibularis (peroneus) longus labeled at right
Cross-section through middle of leg
The popliteal, posterior tibial, and fibular arteries
Deep nerves of the front of the leg
Back of left lower extremity
Lateral aspect of right leg
Muscles of leg (lateral view, deep dissection)
Извори
^Ross, Lawrence M.; Schünke, Michael; Voll, Markus, ур. (2006). Thieme atlas of anatomy - Latin nomenclature: general anatomy and musculoskeletal system; 100 tables. Stuttgart: Thieme. ISBN978-1-58890-419-5.
