Темељи цркве на Дубу, пре подизања нове цркве на њеним темељима (фото: М. Петровић[а])
Локалитет Дуб је смештен на узвишењу, високом 550 m, које доминира околином и контролише путне правце од источних обронака Копаоника ка долини Расине (Александровачкој жупи) и Поморављу. Његово археолошко истраживање је спроведено 1998. године, иако су пре тога у неколико наврата током `60 година 20. века на њему вршена тзв. дивља ископавања[1].
Током истраживања која су трајала месец дана и која су имала за циљ дефинисање конзерваторских услова за подизање нове цркве на старом култном месту[1], пронађена је једнобродна базилика са полукружномолтарскомапсидом и нартексом, чије су димензије 15.50 x 7.20 m, док јој је просечна дебљина зидова 0.7m. Изграђена је од ломљеног и тесаног камена који је везиван кречниммалтером, док су јој и спољашњост и унутрашњост биле окречене.
Непосредно изван саме цркве (њене апсиде), откривени су фрагменти камене декоративне пластике, за које се сматра да су припадали њеним рељефним украсима. Они припадају ранохришћанском добу, па се по њима и цела црква датира у V-6. век. Мотиви који се виде на њима су биљне и фигуративне природе, а истичу се представе рибе и крста, традиционалних хришћанских симбола. Поједини фрагменти на себи носе трагове црвене и беле боје, а на једном од њих су видљиви трагови натписа на латинском[б]. По свом пореклу, ова декоративна камена пластика представља локалну варијанту ранохришћанске пластике која се стварала на простору Дачке дијацезе, али и на територији римске провинцијеДалмације[1].
Поред ових налаза, из доба настанка цркве, током истраживања су откривени налази из познијих епоха:
^Фотографија је преузета из прилога чланка Гордане Тошић и Душана Рашковића, „Ранохришћански споменици на источним падинама Копаоника“, објављеног у Зборник радова Византолошког интитута XLIV, објављеног 2007. године.
^Од целог натписа, данас је очуван само завршетак једне речи ...tus.
_M_Petrovic.jpg)