Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији.[1]
Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру,[2] и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.
Теорија капиталистичког начина производње може се наћи у Капиталу[3][4][5][6]Карла Маркса. Маркс је користио овај термин у својој анализи економског и политичког развоја друштва. Карл Маркс није постулирао да је питање друштвено-економских формација коначно решено и разликовао је различите формације у различитим радовима. Иако Маркс није формулисао потпуну теорију друштвено-економских формација, генерализација његових изјава постала је основа за совјетске историчаре да закључе да је он разликовао пет формација у складу са преовлађујућим индустријским односима и облицима својине: праисторија, ропство, феудализам, капитализам и комунизам.[7][8][9][10][11] Маркс је користио парадигму за разумевање односа моћи између капиталиста и најамних радника:[12][13] „у предкапиталистичким системима било је очигледно да већина људи не контролише сопствену судбину — у феудализму, на пример, кметови су морали да раде за своје господаре. Капитализам изгледа другачије, јер су људи у теорији слободни да раде за себе или за друге како желе. Ипак, већина радника има исто тако мало контроле над својим животима као и феудални кметови.”[14]
Солидарност
Људи у истом социјалном окружењу често развијају осећај друштвене солидарности; склони су ка томе да верују и помажу једни другима, као и да се окупљају у оквиру друштвених група. Чак и када се њихови закључци разликују, њихови начини размишљања су слични.
Природна/вештачка средина
У циљу обогаћивања својих живота, људи су користили природне ресурсе и у том процесу је дошло до стварања многих промена у природном окружењу. Људска насеља, путеви, фарме, бране и многе друге ствари су постајале све развијене. Све ове људске творевине су укључене у нашу културну средину, Ервинг Гофман посебно наглашава дубоку друштвену природу индивидуалне животне средине.[15]
Емил Диркем заузима шири поглед на друштвено окружење (етничку средину), тврдећи да садржи Интернализоване норме и репрезентације друштвених снага и социјалних чињеница:[17] "Читав наш друштвени амбијент треба да буде попуњен снагама које заиста постоје само у нашем сопствени ум"[18] - колективна репрезентација.
Фенеменологија
Феноменолози приказују контраст између две алтернативне визије друштва, између детерминистичког ограничења (средине) и колевке (амбијента).[19]
Макс Шелер прави разлику између средине као искуства које је вредно проживети и објективне друштвене средине коју уређујемо како бисмо направили првобитно поменуту, напомомињући да социјално окружење може или да подстиче или да ограничи наше стварање личне средине.[20]
Друштвена операција
Пјер Џенет је на неурозу гледао као на део производа који је резултат дисфункционалне друштвене средине – породице, друштвених мрежа, пословног окружења и слично – и сматрао је да би у неким случајевима оно што је називао „друштвена операција“ за прављење додатног простора у средини била погодна мера.[21]
^Marx, Karl (1867). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie. 1: Der Produktionsprozess des Kapitals (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25773.
^Marx, Karl (1885). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 2: Der Zirkulationsprozess des Kapitals (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25620.
^Marx, Karl (1894). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 3: Der Gesamtprozess der kapitalistischen Produktion (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25739.
^Steele (1992), стр. 43 harv грешка: no target: CITEREFSteele1992 (help): "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."
