Друга посланица Тимотеју је једна од књига Библије и Новога завета. Припада у пасторалне посланице заједно с Првом посланицом Тимотеју и Посланицом Титу. Традиционално се приписује апостолу Павлу и сматра се Павловим духовним тестаментом. Посвећена је Тимотеју, Павловом сараднику кога, предосећајући свој крај, Павле подстиче да све снаге посвети Јеванђељу. Скраћеница књиге је 2 Тим.

Стручњаци су се подијелили око ауторства посланице. Већина сматра, да ју је написао св. Павле пред крај свог живота 67. године, како и пише у почетку ове посланице: „Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу“ (2 Тим 1,1). Тако су сматрали и хршћани у првим вековима. Тек се у последњих 200 година јављају израженије сумње, да пасторалне посланице није написао Павле. Могуће је да их је написао анонимни хршћанин школован у духу Павловог учења. Међутим, док Прва посланица Тимотеју и Посланица Титу имају доста сличности, Друга посланица Тимотеју се разликује од њих по језику и идејама и сличнија је осталим Павловим посланицама, поготово онима које је написао у заточеништву.

Тимотеј се први пута спомиње у Делима апостолским (Дап 16,1). Његова мајка Евникија и бака Лоида се спомињу у Другој посланици Тимотеју (2 Тим 1,5). Тимотеј је упознао Павла, током његове друге посете Листри. Павле га је преобратио на хришћанство и постао његов ментор. Заједно су ишли на бројна мисијска путовања. Тимотеј је помагао Павлу, проповедао и ширио Јеванђеље с њим, али и појединачно.

У овој посланици апостол Павле поручује Тимотеју, да нема духа бојажљивости и да се не боји сведочити за Исуса и њега апостола Павла (2 Тим 1,7-8). У првом поглављу подстиче Тимотеја на верност Јеванђељу. Истиче смисао патње хршћанскога апостола: „За то трпим све избранијех ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вјечном. Истинита је ријеч: ако с њим умријесмо, то ћемо с њим и оживљети. Ако трпимо, с њим ћемо и царовати. Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи.“ (2 Тим 2,10-12). Упозорава на лажне учитеље попут Именеја и Филета, који су обмањивали људе и на опасности будућих времена, када ће се многи људи супростављати истини, чинити зло и препуштати се најразличитијим страстима. О Писму (Библији) пише, да је: „Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, Да буде савршен човјек Божиј, за свако добро дјело приправљен.“ (2 Тим 3,16-17)".

Пише му, да настоји доћи к њему пре зиме (2 Тим 4,21), осећа да се ближи крај његовог земаљског живота: „Јер ја се већ жртвујем, и вријеме мојега одласка наста. Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах. Даље дакле мени је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него и свима који се радују његову доласку.“ (2 Тим 4,6-8)". На крају посланице су завршни поздрави и жеље.

• Нови завет Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2008) — превод Емилијан М. Чарнић