Драган Богавац (Бијело Поље, 7. април 1980) је бивши црногорски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
Клупска каријера
Поникао је у ФК Брсково из Мојковца, након чега је играо у пљеваљском Рудару.[1]
Са Црвеном звездом је потписао уговор у зимском прелазном року сезоне 2001/02.[2] Дебитовао је у пролећном делу шампионата 2002. године, када је ушао са клупе у победи против ОФК Београда од 3:0.[3] Одиграо је 12 мечева и пет пута се уписао у стрелце у тој полусезони. У стрелце се уписао у тријумфу црвено-белих од 3:0 у 118. вечитом дербију, када је у 79. минуту затресао мрежу Радована Радаковића и повисио резултат на 2:0.[4] И поред слабог учинка екипе у шампионату те сезоне, освојен је Куп победом против Сартида у финалу од 1:0.[5]
У сезони 2002/03. је често почињао мечеве на клупи за резерве, а у финишу шампионата је поново био стартер. Забележио је 28 одиграних сусрета уз четири поготка.[3] Пружио је запажену партију на 120. вечитом дербију, када је најпре асистирао Бранку Бошковићу за први гол, а потом је у 52. минуту савладао Радишу Илића и поставио коначних 2:0.[6] Богавац се у наредне две сезоне у Звезди није наиграо. У освајању дупле круне 2003/04. забележио је 16 утакмица у свим такмичењима уз један погодак, а у шампионату 2004/05 уписао је 15 наступа.[3]
Од сезоне 2005/06. је заиграо немачког друголигаша Вакер Бургхаузен. Провео је пет година у Немачкој, а поред Бургхаузена је наступао још за Кобленц, Падерборн и Мајнц.[7] Са свим клубовима је наступао у Другој лиги, с тим што је са Мајнцом изборио пласман у Бундеслигу, али је у овом рангу забележио само један наступ током сезоне 2009/10.[7] Током 2011. је наступао за казахстанску Астану (тада под именом Локомотива),[8] са којом је освојио Суперкуп ове земље.[9]
У јулу 2012. се вратио у српски фудбал и потписао за ОФК Београд.[10] У дресу ОФК Београда је одиграо девет утакмица, и постигао три гола, током јесењег дела такмичарске 2012/13. у Суперлиги Србије. Током зимских припрема је доживео тешку повреду, због које је пропустио пролећни део сезоне.[11] Вратио се на терен у сезони 2013/14, наступио на још пет суперлигашких утакмица, али је на последњој од тих пет, против Рада, обновио повреду Ахилове тетиве, након чега је завршио играчку каријеру.[12]
Репрезентација
За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо један меч. Свој једини наступ је забележио 17. априла 2002. на стадиону у Смедереву, када је у пријатељској утакмици савладана Литванија (4:1).[1] Богавац је на овој утакмици на терен ушао у 58. минуту уместо Михајла Пјановића.[13]
Након одвајања Црне Горе из државне заједнице , наступао је за репрезентацију репрезентације Црне Горе. Дебитовао је 12. септембра 2007. у Подгорици на пријатељској утакмици са репрезентацијом Шведске (1:2). Укупно је за национални тим Црне Горе одиграо седам утакмица, од чега су шест биле пријатељске, а једини такмичарски меч је одиграо 6. септембра 2008. против Бугарске у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци.[14]
Трофеји
Црвена звезда
Астана
Референце
Спољашње везе
