Доситејева улица (Сомбор)

Улица Доситејева
Почетак Улица Лазе Костића
Крај Венац војводе Степе Степановића
Дужина 235 m
Ширина 5 до 5,5 m
Створена
Названа
Стари називи Пашин сокак
Поглед на улицу

Улица Доситејева једна је од старијих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Улицу Лазе Костића и Венац војводе Степе Степановића. У њој се и данас налазе многи значајни објекти.

Табла с називом улице

Име улице

Улица је прво носила назив Пашин сокак, а од 1920. године се зове Улица Доситеја Обрадовића (1739 - 1811).[1]

О улици

Доситејева улица је једна од старијих улица града Сомбора. Поуздано се зна да је постојала још у време турске управе градом. За време турске управе у улици се налазила пашина резиденција.[1]

Улица је поплочана половином седамдесету година 19. века а асфалтирна је шездесетих годинса 20. века.[1]

Спада у ред оних улица у Сомбору које због уског простора није озелељена.[1] Отворена је за саобраћај али у једном смеру.

Суседне улице

Доситејевом улицом

У улици се налази неколико продавница, услужне делатности, угоститељски објекти и стмбене зграде, приземне, једноспратнице и једна вишеспртница.

Гимназија "Вељко Петровић"

На почетку улице налази се зграда Гимнзије "Вељко Петровић", која својим другим делом припада и улици Лазе Костића.

Државна гимназија у Сомбору почела је са радом 11. новембра 1872. Настава је у почетку текла на српском и мађарском наставном језику. Зграда је саграђена у стилу романтизма, с основом у облику неправилног слова Е и са фасдом од жуте "свилене" цигле.[2]

Поглед на Гимназију

Зграда је прво била једноспратница да би други спрат здања сомборске Гимназије дозидан, средствима Дунавске бановине, у истом архитектонском стилу као и њена основа, током школске 1939/40. године.[2] Школа је временом обнављана, а стара спортска сала из 19. века темељно је реконструисана и проширена током 2017. године (остављена је само некадашња фасада.[2]Сала се налази у Улици Лазе Костића.

Гимназија је свој образовни рад обављала за време трајања оба цветска рата, као и у периоду после другог светског рата. Најплоднији период у историји сомборске Гимназије отпочео је њеним обновљењем убрзо после ослобођења, након другог светског рата.

Реформом гимназије и средњих школа, после 106 година престао је рад и сомборске Гимназије. Реформу средњег образовања 1974. године иницирали су политички фактори у земљи. После вишегодишњег колебања у тражењу пута за равизију неуспеле реформе средњег образовања, просветни органи Србије определили су се за обновљење гимназије као школе за савремено опште образовање.[3]

У школској 1990/91. години, обновљена је у Сомбору Гимназија "Вељко Петровић" и враћена у своје здање у Доситејевој улици број 2 у Сомбору.[3]

Од 1969. године здање сомборске Гимназије има статус споменика културе.[2]

На предлог Савета Гимназије од 21. октобра и одлуком Скупштине општине Сомбор од 28. децембра 1967. године, Гимназија је добила име Вељка Петровића (1884 - 1967).[3]

Пошта

Угоститељски објекти

Салаш у срцу града

У Улици Доситејевој налази се неколико угоститељских објеката а најпознтији је Кафе бар Салаш у срцу града на броју 15.[4]

Пошта

На броју 12 налази се Пошта 1 Сомбор, једна од филијала Јавног предузећа "Пошта Србије".[5]

Галерија

  • Кафе бар "Салаш у срцу града"
    Кафе бар "Салаш у срцу града"
  • Кафе бар "Салш у срцу града"
    Кафе бар "Салш у срцу града"
  • Поглед на улуцу са Венца војводе Степе Степновића
    Поглед на улуцу са Венца војводе Степе Степновића

Референце

  1. ^ а б в г Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столећа. Сомбор: Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки". стр. 271. 
  2. ^ а б в г Степановић, Милан. „Сомборска Гимназија”. Равноплов. Приступљено 22. 10. 2020. 
  3. ^ а б в „Гимназија "Вељко Петровић" Сомбор - Историја школе”. ГимнзијаСо.еду. Приступљено 22. 10. 2020. 
  4. ^ „Кафе бар Салаш у срцу града”. Пан Плус. Приступљено 22. 10. 2020. 
  5. ^ „Пошта Сомбор 1”. Пан Плус. Приступљено 22. 10. 2020.