PROFILPELAJAR.COM

Дорци једно су од четири највећа племена античке Грчке која су Дорци, Јонци, Ахајци и Еолци.^[1]^[2]^[3]^[4]

Историја

Према легенди, дорска су племена последња населила Грчку; продирући на Пелепонез око 1200. п. н. е., тзв. У доба дорске сеобе, Дорци су потпуно освојили јужни и североисточни део, порушили градове ахајских аристократа, Микену, Аргис, Тиренс и др. уништили су микенску културу, знатан број Ахајаца пао је у дорско ропство, основали су град и државу Спарту.^[5] Поред поменутих делова Пелепонеза, у историјско доба насељавали су још и Дориду, тј. средњу Грчку, део малоазијских обала и острва Крит, Родос, Милос.

У 5. веку п. н. е. Дорци и Јонци су били две најзначајније етничке групе, чији је коначни сукоб резултирао Пелопонеским ратом.

Саму друштвену структуру Дораца карактерисала је заједничка друштвена структура и одвојеност полова. Живот слободних мушкараца је био усресређен на војне кампање. Када нису били у иностранству мушкарци су остајали у резиденцијама које су биле резервисане искључиво за мушкарце и имали су војну обуку до 30. године, без обзира на брачни статус.

Доријанке су имале већу слободу и економску моћ од жена других грчких националности. За разлику од других хеленских жена, доријске жене су могле да поседују имовину, управљају имовином својих мужева и делегирају многе кућне послове на робове. Жене у старој Спарти имале су највећу моћ деловања и економску моћ, вероватно због дуготрајног одсуства мушкараца током војних кампања. Дорске жене су носиле пеплос, који је некада био уобичајен за све хелене. Ова туника је била прикована на раменима брошевима и имала је прорезане сукње које су откривале бедра и омогућавале више слободе кретања од обимног јонског хитона.

Види још

Мрачни век (Грчка)

Референце

^ Apollodorus, Library, I, 7.3
^ Liddell & Scott 1940, ἔθνος.
^ Book VII, Section 73.
^ Homer, Odiseja, Book XIX line 177.
^ „Моја Грчка”.

Литература

Drews, Robert (1993). The End of the Bronze Age: Changes in Warfare and the Catastrophe CA. 1200 B.C. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04811-6. Five editions between 1993 and 1995.
Hall, Jonathan M. (2000). Ethnic Identity in Greek Antiquity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78999-8.
Hall, Jonathan M. (2006). „Dorians: Ancient Ethnic Group”. Ур.: Wilson, Nigel. Encyclopedia of Ancient Greece. New York: Routledge, Taylor & Francis Group. стр. 240-242. ISBN 978-0-415-97334-2.
Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). Jones, Henry Stuart, ур. A Greek-English Lexicon (на језику: ancient Greek and English). Oxford: Clarendon Press.
Müller, Karl Otfried, Die Dorier (1824) was translated by Henry Tufnel and Sir George Cornewall Lewis and published as The History and Antiquities of the Doric Race, (London: John Murray), 1830, in two vols.
Pomeroy, Sarah B.; Stanley M. Burstein; Walter Donlan; Jennifer Tolbert Roberts (1999). Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509742-9.

Додатна литература

Killen, John T. (2000). „Religion at Pylos: The evidence of the Fn Tablets” (PDF). Aegeum. Liège: Université de Liège (21): 435—443. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 08. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2013.

Спољашње везе

Hinge, George (2003), „Scythian and Spartan Analogies in Herodotos’ Representation: Rites of Initiation and Kinship Groups”, Ур.: Bilde, P.G.; Højte, J.M.; Stolba, V.F., The Cauldron of Ariantas (PDF), Aarhus, стр. 55—74, Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г., Приступљено 18. 10. 2013 .
Rutter, Jeremy B. (2000). „Lesson 25: The Linear B Tablets and Mycenaean Social, Political, and Economic Organization”. Prehistoric Archaeology of the Aegean. Trustees of Dartmouth College.

[1] Apollodorus, Library, I, 7.3

[FOOTNOTELiddellScott1940[httpwwwperseustuftseduhoppertextdocPerseus3Atext3A19990400573Aentry3De2Fqnos_ἔθνος]-2] Liddell & Scott 1940, ἔθνος.

[3] Book VII, Section 73.

[4] Homer, Odiseja, Book XIX line 177.

[5] „Моја Грчка”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]