Династија је појам који означава чланове исте породице, најчешће краљевске или царске, а који владају неким политичким ентитетом у наследном праву. Историчари често посматрају историју многих суверених држава унутар оквира сукцесивних династија, на пример, историју древног Египта, и Персије. Већим делом европске политичке историје доминирале су династије као што су Каролинзи, Анжујци, Капете, Бурбони, Хабзбурзи, Стјуарти, Хоенцолерни и Романови. До 19. века, сматрало се уобичајеним да је легитимна функција монарха била да увећа славу своје династије, тј. да повећа територију, богатство и моћ чланова породице.[1]
У већини случајева наследник се одређује по мушкој линији фамилије. Међутим, мушки који су били потомци династије су преко женских особа усвојили име неке друге династије како би ојачали своју позицију или наследство (нпр. династија Орање, Багратион, Хабзбург-Лорен).
