Дејан Стефановић (Врање, 28. октобар 1974) бивши је српски и југословенски фудбалер, који је играо на позицији штопера, али је могао да игра и на осталим позицијама у одбрани.
Клупска каријера
Стефановић је фудбал играо у омладинцима врањанског Јумка, тада члана треће међурепубличке лиге старе Југославије. Покојни тренер Миша Поповић пребацио га је у први тим где је са 16 година дебитовао.[1] Након фузије ФК Јумко и ФК Динамо у ФК Врање, кратко време је био у новом клубу, да би затим прешао у београдску Црвену звезду. Један период је провео на позајмици у београдском Раднички ЈП (1993), а затим је постао стандардан првотимац “црвено-белих”. У сезони 1994/95, иако одбрамбени фудбалер, са девет првенствених голова један је од најзаслужнијих за освајање “дупле круне” – првенство и куп Југославије.[2]
Провео је у Црвеној звезди и први део такмичарске 1995/96, да би током зимске паузе, заједно са саиграчем Дарком Ковачевићем, прешао у енглеског премијерлигаша Шефилд венсдеј. До краја те сезоне забележио је шест првенствених наступа за клуб. У наредној 1996/97. сезони излазио је на терен у Премијер лиги 28 пута и постигао је два гола. Његов први гол у Премијер лиги постигао је у 90. минуту утакмице са Челсијем, када је Шефилд губио 2:1.[3] Други његов гол је донео три бода против Сандерленда, када је при резултату 1:1 савладао Лионела Переза.[4] Била је то уједно и његова најуспешнија сезона у Шефилду, јер је већ у наредној забележио осам утакмица мање. Број голова је и те године остао исти – два и то оба против Барнслија.[5] Четврта и последња година у Шефилду донела му је само 10 првенствених наступа, с тим да до 17. кола није одиграо ни један меч.
У августу 1999. потписао је уговор са холандским Витесеом.[6] У том клубу је провео четири сезоне и једно време био и капитен екипе. Пред почетак 2003/04 сезоне, вратио се у Енглеску, и потписао за новог енглеског премијерлигаша Портсмут.[7] Брзо се изборио за статус стандардног првотимца и током година је пружао запажене партије у дресу Портсмута, па је у сезони 2004/05. у избору навијача изабран за фудбалера године,[8] а већ следеће сезоне је око руке понео и капитенску траку.
У августу 2007. потписао је за лондонског премијерлигаша Фулам.[9] Пошто је провео мање од годину дана на Крејвен котиџу, у јулу 2008. се преселио у Чемпионшип и потписао двогодишњи уговор са Норич ситијем.[10] Након 12 првенствених наступа на почетку сезоне, Стефановић је доживео тежу повреду, и услед покиданих лигамената колена није наступао за Норич Сити до краја такмичарске 2008/09, да би 1. септембра 2009. званично раскинуо уговор са клубом.[11]
У октобру 2010, у својој 36. години, прешао је у редове енглеског шестолигаша Хаванта и Вотерлувила,[12] иако се неколико месеци раније званично опростио од фудбалске каријере.[13] Током свог боравка у Хаванту и Вотерлувилу обављао је и функцију помоћника менаџера.
Репрезентација
За репрезентацију СР Југославије и касније Србије и Црне Горе одиграо је 23 утакмица. Дебитовао је 31. јануара 1995. против Хонг Конга (3:1), а последњи пут је за “плаве” наступио 10. септембра 2003. против Италије (1:1) у Београду.[14]
Статистика
[15][16]
Референце
Спољашње везе
