Деркумова болест

Деркумова болест
ЛатинскиMorbus Dercum
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностендокринологија
МКБ-10E882
МКБ-9-CM272.8
OMIM103200
DiseasesDB29660
eMedicinederm/839
MeSHD000274

Деркумова или Андерова болест (лат. Morbus Dercum s. Adiposis dolorosa) је ретко обољење непознате етиологије, које се карактерише мултиплим болним липомима који се јављају у одраслом добу. Болест се најчешће јавља код гојазних жена у постменопаузи,[1] мада од ње могу да оболе и мушкарци.

У стручној литератури први пут ју је описао 1892. године амерички неуролог Френсис Завијер Деркум (енгл. Francis Xavier Dercum).

Клиничка слика

Франсис Х. Декрум

Почетак болести је неприметан. До тада здрава жена, примећује израслине (у виду громуљица) које се могу појавити по целом телу, осим у пределу главе и врата. За веома кратко време долази до повећања телесне тежине. Настале промене прати бол и општа малаксалост. Бол се појачава са повећањем количине масног ткива, а његов интензитет може варирати од нелагодности при палпацији до болова у виду паљења, пробадања и до појаве јаких болова по целом телу. Бол се појачава при загревању коже, током туширања и ношења уске одеће.

На основу локализације и ширења бола, разликују се три типа Деркумове болести:

  • јукстаартикуларни тип (тип I) - са болним наслагама масног ткива у пределу колена или кука,
  • генерализовани тип (тип II) - са дифузним болом и
  • нодуларни тип (тип III) - са интензивним болом око липома.[2]

Остали симптоми и знакови болести су: трњење прстију праћено цијанозом и отежаним покретима (најверовазније због компресије медијалног нерва), склоност ка стварању модрица, хронична малаксалост, јутарња укоченост, главобоље, проблеми са концентрацијом и памћењем, депресија и сл.[1] С обзиром на чињеницу да обољење прати овако широк дијапазон различитих симптома, 1981. године је предложено да се болест преименује у Деркумов синдром.[3]

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (преглед крви, хормонални статус) и других допунских метода.[1]

Лечење

Као вид медикаментозне терапије користе се кортикостероиди, анестетици (лидокаин), аналгетици за ублажавање болова и др. За редукције телесне тежине и масног ткива изводе се липосукција и ексцизија појединих липома.[1] Осим тога примењују се и дијета, масажа, акупунктура, топле купке, технике опуштања, когнитивна бихевиорална терапија, хипноза итд.[4]

Референце

  1. ^ а б в г „Adiposis dolorosa”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007. 
  2. ^ „E-medicine”. Приступљено 22. 12. 2007. 
  3. ^ Palmer ED (новембар 1981). „Dercum's disease: adiposis dolorosa”. Am Fam Physician. 24 (5): 155—7. 
  4. ^ Campen RB, Sang CN, Duncan LM: Case records of the Massachusetts General Hospital. „Case 25-2006”. New England Journal of Medicine. 355 (7): 714—22. август 2006. 

Спољашње везе



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).