У Поменику манастира Русинице из 1465. уписани су као приложници Срби из Дворана. Рукописни Пролог из 1560. године, који је писао монах Пахомије у манастиру Војсиловици даровао је манастиру Свете Тројице Русинице, одакле је пренет у цркву села Дворана. У турском попису из XVI века помиње се црква Св. Спаса код села Дворана. Једно Четворојеванђеље из XVI века припадало је цркви села Дворана. На икони која је била најпре у цркви Св. Спаса у Дворану, а потом пренесена у цркву Св. Богородице у Мушутишту био је запис приложница Илије, Бојке и Доброславе са уписаном годином: 1603. У селу Дворане, у породици Поповића било је 19-20 генерација свештеника, који су са "колена на колено" предавале и сачувале ванредно вредне историјске писане српске споменике. "Повељу" српског краља Стефана Дечанског издату 1326. године Богородици Љевишкој у Призрену, Хрисовуљу цара Душана издату 1348. својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена и Душановог законика из 1349. године. Ови драгоцени споменици српске науке и културе чувају се данас у Српској академији наука и уметности и Народној библиотеци Србије у Београду. Албанци су још јуна месеца 1984. године поломили 24 надгробна споменика на српском гробљу у селу у Дворанима.
Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на гробљу овог села Дворане, код Призрена, ноћу 10. јуна 1984, срушено 29 надгробних споменика.[1]
Јуна месеца 1999, у присуству немачких војника НАТО-а, разорили су до темеља српску цркву, попалили и опљачкали све српске куће и све Србе протерали са њихових вековних огњишта. Године 2008. Србе, који су у пратњи УНМИК-а и Данског савета за избеглице дошли да посете своје село и порушене гробове својих предака, Албанци су физички напали и протерали у присуству међународних снага хуманитарних организација.[2]
Становништво
Према попису из 1981. године у насељу већинско становништво су били Срби. Након рата 1999. године Срби су напустили насеље и све су им куће запаљене.
^Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
^Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4.
^Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.COBISS.SR278213639
.svg)
