Данићи (Дани) српска породица, потичу од Ристе Илче Данића, председника београдске општине, чији су потомци Димитрије Данић, Милутин Гарашанин, председник министарског савета, др Јован Жујовић, министар иностраних послова и др.

Данићи су пореклом из Катранице (Пирги) села у Северној Грчкој, недалеко од Островског језера. Данићи су славили крсну славу Светог Димитрија. Изгледа да су пореклом били поцинцарени Срби, јер, између осталог у Катраници није било Цинцара^[1].

Риста (Илча) Данић, председник београдске општине, доселио се у Србију око 1800. из Катранице. Риста Данић је био ожењен Наумком Момировић, кћерком кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестром војводе пожаревачке кнежине Ивана Ива Момировића. Имали су два сина и две кћерке Димитрија Данића, Данила Данића, Софију Гарашанин рођ. Данић, удату за Илију Гарашанина и Јелену Жујовић, рођ. Данић удату за Младена Жујовића^[2].

Данило Данић, државни саветник, син Ристе Илче Данића и Наумке Данић, рођ. Момировић, са Катарином Симић, кћерком Матије Симића, државног саветника имао је синове Ристу, Јована и Димитрија.

Риста Данић, дипломата, је са Јеленом Цукић имао сина Данила Данића. Нема потомства.

Данило Р. Данић био је син Ристе Данића и Јелене Цукић.

Др Јован Данић, неуролог и психијатар, је са Јеленом Антула (1863—1920), кћерком Константина С. Антуле имао је Димитрија, Данила, Радована и Милована.

Данило Данић, касациони судија, је са Даницом Грујић имао кћерку др Јелену, удату за Илију Станојчића. Није имала деце

Димитрије Данић је био ожењен Маријом Динић, али нису имали деце.

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) др медицине, проф. на универзитету у Београду, управник 2. хируршке клинике. По свршеној гимназији студирао је медицину у Минхену, али се 1912. јавио добровољно у војску да би био распоређен као помоћни батаљонски лекар, убрзо у дивизијску болницу. По ослобођењу Битоља Данић се демобилише, наставља студије, но, већ у лето 1914. године, враћа се у Србију и учествује у Првом светском рату. По демобилизацији, 1920. године наставља медицинске студије у Берну. Дипломира 1923. и ступа у војску као санитетски поручник, да би после недељу дана, због ратних заслуга био унапређен у чин санитетског капетана II класе.

За време Другог светског рата др Радован Данић прихвата наређење и овлашћења пуковника Драже Михајловића за формирање санитета Војске у отаџбини. Али, планове и распоред људства не држи на папиру, већ у памћењу, те по његовом хапшењу, средином 1942. године, организација не бива откривена. Потом борави у заробљеништву, одакле се просле рата враћа у земљу.

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) био је ожењен Десанком Пантић. Нема потомства.

Др Димитрије Данић, хонорарни професор, у Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора филозофије. Тема доктората је била Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван. Предавао је математику на Војној академији.

Софија Данић (1820—1894 ), кћерка Ристе Данића и Наумке Протић, рођ. Момировић, кћерке обор-кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестре војводе пожаревачке кнежине Иве Момировића била је удата за пуковника Илију Гарашанина, сина Хаџи Милутина Савића и Пауне Лома, сестре војводе Арсенија Ломе, председника 10. и 18. министарског савета (владе) Србије, министра унутрашњих послова.

Синови Илије и Софије Гарашанин, унуци Наумке и праунуци кнеза Момира Протића су пуковник Милутин Гарашанин председник 34. министарског савета (владе) Србије и Светозар Гарашанин, такокђе официра, кнежевог ађутанта, који је рањен приликом атентата на кнеза Михаила.

• Пуковник Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина и праунук кнеза Момира Протића, је са супругом Вукосавом имао синове Војислава и Владимира и кћерку Оливеру. Поручник Војислав М. Гарашанин, у Првом светском рату рањен у обе руке наставио је да командује својом четом на Иверку, где је погинуо 6. августа 1914. Др Владимир Гарашанин, правник, резервни официр, учесник Кумановске битке и Првог светског рата имао је сина академика Милутина Гарашанина, познатог археолога, чије кћерке Јулија и близнакиње Софија и Оливера задржале су презиме Гарашанин. И њихова деца су, уз очева презимена, додала Гарашанин да би се сачувало презиме.

Млађа сестра Софије Гарашанин, рођ. Данић, Јелена (1825—1875) била је удата за пуковника Младена М. Жујовића (1811—1894), министра војног и државног саветника. Имали су осморо деце, пет синова - Миленка, Михаила, Јована, Ђорђа и Јеврема и три кћерке Катарину, Јелисавету и Љубицу^[3]. Трећи син пуковника Младена Жујовића је мајор Ђорђе Жујовић (1846—1937), који је са Персидом Костић имао сина пуковника Михаила Жујовића (1880—1965) и кћерку Јелену удату за генерала Туфегџића^[4]. Четврти син пуковника Младена Жујовића, санитетски потпуковник Јеврем Жујовић чији син је четнички потпуковник Младена Жујовића (1895—1969), др права.

Данићи су били у сродству са Момировићима, Гарашанима, Жујовићима, Антулама, Цукићима и др.

• Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији