Давид II Шкотски

Давид II Шкотски
Лични подаци
Датум рођења(1324-03-05)5. март 1324.
Место рођењаДанфермлин,
Датум смрти22. фебруар 1371.(1371-02-22) (46 год.)
Место смртиДворац Единбург,
Породица
СупружникJoan of The Tower, Margaret Drummond, Queen of Scotland
РодитељиРоберт Брус
Елизабет де Бург
ДинастијаБрус
Краљ Шкотске
ПретходникРоберт Брус
НаследникРоберт II Шкотски

Давид II Шкотски (Данфермлајн, 5. март 1324 — Дворац Единбург, 22. фебруар 1371) био је краљ Шкотске из династије Брус. Био је син Роберта Бруса и Елизабет де Бург.

Биографија

У складу с англо-шкотским Споразумом из Нортхемтона,[1][2][3][4] тада четворогодишњи Давид је 17. јула 1328. ожењен за Јоану, сестру енглеског краља Едварда III.[5] Још као мало дете — 7. јуна 1329, наследио је свог оца Роберта Бруса на шкотском трону.[5] Првих година његове владавине, док је још био дете, владали су као регенти Томас Рендолф, Домнхал од Мара и Арчибалд Даглас (регент од 1332),[6] али након што је он побеђен од стране Едвардове војске у Бици код Хелидон Хила код Нортамберленда 19. јула 1333. ствари су по Давида кренуле лоше. Едварду III, коме је независност Шкотске ианако ишла на живце, сметао је Давид, па је уместо њега поставио на шкотски трон свог фаворита — Едварда Бејлиола (кога већина Шкота није сматрала својим владарем).[5]

Али како није имао куд, побегао је 1334. у Француску,[7] где га је великодушно уздржавао краљ Филип VI. Давид се за њега између 1339. и 1340. борио у неуспешним походима против Едварда III. Коначно се 1341. вратио у Шкотску, али је мало тога урадио као нови-стари монарх, осим неколико јалових напада на север Енглеске. У време француске опсаде Кала покушао је да поновно помогне Филипу напавши Енглезе са севера, али је поражен, рањен и заробљен у бици код Невил Кроса код Дарама 17. октобра 1346.[5][8]

Након тога је 11 година провео у енглеском заробљеништву. Ослобођен је 1357. уз обећање да ће његова Шкотска платити високу откупнину, али је то ипак испало пуно више него што је Шкотска могла да прикупи. Ипак до 1363. изгладио је односе са Едвардом, који су чак постали срдачни, па је чак понудио да син енглеског краља постане шкотски суверен, у замену за остатак дуга од његове откупнине. Тај предлог донео му је непријатељe у властитој кући, јер су против њега устали Шкотски парламент и његов наследник и нећак Роберт II.[5]

И последње године своје владавине Давид је провео у тешким свађама са парламентом и опозицијом која се противила његовим претераним трошковима.[5]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Роберт де Брус
 
 
 
 
 
 
 
8. Роберт де Брус, 5. лорд од Анандејла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Isobel of Huntingdon
 
 
 
 
 
 
 
4. Роберт де Брус, 6. лорд од Анандејла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Gilbert de Clare, 5th Earl of Hertford and Gloucester
 
 
 
 
 
 
 
9. Isabella of Gloucester and Hertford
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Изабел Маршал
 
 
 
 
 
 
 
2. Роберт Брус
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Donnchadh, Earl of Carrick
 
 
 
 
 
 
 
10. Níall of Carrick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марџори, грофица од Карика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Walter Steward of Dundonald
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарет Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Bethóc of Angus
 
 
 
 
 
 
 
1. Давид II Шкотски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ричард Мор де Бург
 
 
 
 
 
 
 
12. Walter de Burgh, 1st Earl of Ulster
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Egidia de Lacy
 
 
 
 
 
 
 
6. Richard Óg de Burgh, 2nd Earl of Ulster
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. John Fitzgeoffrey
 
 
 
 
 
 
 
13. Isabel FitzJohn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Isabel Bigod
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабет де Бург
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Hubert de Burgh, 1st Earl of Kent
 
 
 
 
 
 
 
14. Џон де Бург
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Beatrice de Warrenne
 
 
 
 
 
 
 
7. Маргарит де Бург
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William III de Lanvaley
 
 
 
 
 
 
 
15. Hawise de Lanvaley
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Maud Peche
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Andrew of Wyntoun, The orygynale cronykil of Scotland, edited by D. Laing (Edinburgh, 1872–1879)
  2. ^ John of Fordun, Chronica gentis Scotorum, edited by W. F. Skene (Edinburgh, 1871–1872)
  3. ^ J. H. Burton, History of Scotland, vol. ii. (Edinburgh, 1905)
  4. ^ A. Lang, History of Scotland, vol. i. (Edinburgh, 1900)
  5. ^ а б в г д ђ „David II” (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica. Приступљено 22. 11. 2014. 
  6. ^ Dunbar (1899). p. 147.–9
  7. ^ Dunbar 1899, стр. 150.
  8. ^ Dunbar 1899, стр. 152.

Литература

Давид II Шкотски на Викимедијиној остави.