Голово је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 169 становника.
Голово се налази источно од Краљевих Вода и југоисточно од Чајетине, односно на шестом километру пута Чајетина Алин Поток. Граничи се са Рудинама, Мушветама и Гостиљем. Оивичено је висовима: Глизом, Градином и Цокељом.
Име места
Назив Голово село добија када је отворена школа ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Голово. Стари назив села је Рудине и под тим називом се помиње још у 18. веку. Још донедавно старији људи су Голово звали „Доње Рудине“ а садашње село Рудине су звали „Горње Рудине“.
Историја села
Не зна се много о далекој прошлости Голова. По громилама које су разбацане по селу може се закључити да је Голово било насељео у претхришћанском периоду. У сеоби под патријархом Арсенијем Чарнојевићем није нико остао од староседелаца, „Старинаца“. У опустеле крајеве Златибора у 18. веку Турци покушавају да населе нове становнике, па су први становници Голова били Срби и Турци. Турци су заузели најпитомији део села док су Срби населили кршевите делове. Са Првим српским устанком, Турци одлазе из Голова.
Овде је живео Војислав Лазовић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Географија
Топоними Голова
- Брда
- Глиза, Градина, Поређе, Цокељ,
- Река
- Грабовица,
- Извор
- Ђокића Врело,
Насељавање
- Први талас насељавања почиње u 18. веку. Први се досељавају Аћимовићи, Веланци, Дедићи, Петронијевићи, Жиловићи, Зрњевићи, Бисићи, Весовићи......
- Други миграциони талас догодио се за време Првог српског устанка, тада се још насељавају: Чумићи, Буљугићи, Понорци....
- Трећи талас почиње тридестих година 19. века и тада се насељавају: Ђокићи, Словићи, Жунићи, Ковачевићи (Бојановићи)
Фамилије Голова
Демографија
У насељу Голово живи 202 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,3 година (51,9 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 95 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[2] |
|---|
|
|
| |
|
| Срби |
|
211 |
99,52% |
| непознато |
|
1 |
0,47% |
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
1 |
| 80+ |
6 |
|
|
6 |
| 75—79 |
8 |
|
|
12 |
| 70—74 |
13 |
|
|
17 |
| 65—69 |
15 |
|
|
25 |
| 60—64 |
12 |
|
|
11 |
| 55—59 |
6 |
|
|
8 |
| 50—54 |
6 |
|
|
2 |
| 45—49 |
4 |
|
|
5 |
| 40—44 |
4 |
|
|
2 |
| 35—39 |
4 |
|
|
0 |
| 30—34 |
6 |
|
|
2 |
| 25—29 |
10 |
|
|
2 |
| 20—24 |
6 |
|
|
5 |
| 15—19 |
2 |
|
|
3 |
| 10—14 |
0 |
|
|
0 |
| 5—9 |
3 |
|
|
0 |
| 0—4 |
4 |
|
|
2 |
| Просек : |
51,9 |
|
|
61,0 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
113
|
125
|
130
|
129
|
124
|
116
|
95
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
33
|
38
|
10
|
5
|
5
|
2
|
1
|
0
|
1
|
0
|
2,23
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
102
|
35
|
52
|
9
|
5
|
1
|
| Женски
|
101
|
9
|
53
|
37
|
1
|
1
|
| УКУПНО
|
203
|
44
|
105
|
46
|
6
|
2
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
63
|
44
|
0
|
2
|
12
|
| Женски
|
55
|
42
|
0
|
0
|
6
|
| УКУПНО
|
118
|
86
|
0
|
2
|
18
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
0
|
2
|
3
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
4
|
3
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
2
|
7
|
3
|
0
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
