Главна бескидска стаза Казимјежа Сосновског (пољ. Główny Szlak Beskidzki imienia Kazimierza Sosnowskiego, "GSB") је пешачки планинарски пут маркиран црвеном бојом пролазећи из Устроња у Шлеском Бескиду у Волосате у Бјешчадима.
Најдуља стаза у пољским планинама, има око 496[1]km дуљине, пролази кроз Шлески Бескид, Живјецки Бескид, Горце, Сондецки Бескид, Ниски Бјескид те Бјешчзадy. Пролазећи кроз највише делове пољских Бескида омогућује долазак на: Стожек Вјелки (чеш. Велки Стожек), Барању Гуру, Бабју гору, Полицу, Турбач, Лубањ, Прехибу, Рађејову, Јавожину Криницку, Ротунду, Цергову, Хрешчату, Смерек и Халич те у насеља као што су: Устроњ, Венгјерска Гурка, Јорданув, Рабка-Здруј, Крошћенко над Дунајцем, Ритро, Крињица-Здруј, Ивоњич-Здруј, Риманув-Здруј, Комањча, Цисна, Устшики Гурне и сл.
Главна бескидска стаза била је трасирана у међуратном раздобљу. Траса западног дела (Устроњ-Крињица) била је пројектирана од Казимјежа Сосновског и завршена 1929. године. Источни део, у складу с пројектом Мјечислава Орловича, био је завршен 1935. и водио је све до Чорногоре која се налазила у то време унутар граница Пољске. Између 1935. и 1939. названа је била по Јузефу Пилсудском.[2].
Рекорди
Тренутно најкраће време савладања целе стазе припада Маћеју Вјенцеку (inov-8 team PL) и износи 114 сата и 50 минута. Овај подвиг је успео да направи у данима 20—24. августа 2013. године[3]. Раније скоро 7 година овај је рекорд припадао Пјотру Клосовичу за којега је у септембру 2006 савладање целе стазе трајало 168 сати[4]. Обојица тркачи савладавали су ГСБ из истока ка западу, али Пјотр Клосович успео је да то направи без подржавајуће екипе, док Маћеј Вјенцек с подршком.
Галерија
Врх Бабје горе (1725 m, највиша тачка стазе)
Турбач и Хала Длуга ("дуга ливада")
Зграда ПТТК-а (Пољскога туристичкога друштва) на Турбачу (Горце)