PROFILPELAJAR.COM

Гентрификација или урбана гентрификација је процес у коме се старе јефтине зграде или читави делови града, најчешће радничка насеља, претварају у скупе зграде за добростојеће припаднике средње класе, који се досељавају уместо оригиналног становништва, које себи не може да приушти повећање дажбина и трошкова живота. Најчешће се гентрификују центри градова са тенденцијом померања сиромашног становништва ка периферији.^[1] У употреби је и реч јапификација, са сличним значењем као гентрификација. Гентрификација понекад може попримити и форме социјалног чишћења, када се нпр. становништво фавела расељава ради изградње пословних простора без понуђеног алтернативног смештаја.

Настанак појма

Термин гентрификација створила је социолошкиња Рут Глас у социолошкој студији London: Aspects of Change, како би указала на процес замене градске радничке класе средњом класом.^[2]^[1] У различитим деловима света гентрификација има различита имена, те се другачије зове и урбана регенрација, реновирање, унапређење комшилука.^[3] Гентрификација је највише изражена у британским, аустралијским и америчким градовима, и овај процес је највише истраживан у њима.^[4]

Појам gentry се историјски односи на класу земљопоседника у Енглеској, која није добила право на свој грб и није поседовала племићке титуле, упркос припадању вишој класи. Употребом појма gentry имплицира се виши друштвени положај гентрификатора, односно припадање средњој класи и указује се на симболичку важност њиховог животног стила.^[4]

Дефиниција појма

Гентрификација представља нову фазу просторно-демографског развоја градова у развијеним капиталистичким земљама, која се везује за постиндустријски развој друштва.^[4] У градовима постиндустријске фазе развоја друштва, првобитно се мења примарна индустријска-производна функција града, као последица краја ере масовне производње-фордизма и почетка нове етапе капитализма - постфордизма.^[4] Када се гентрификација покрене, она се не зауставља све док се не измени карктер неке градске четврти, и док радничка класа из те четврти не буде у потпуности или великом већином, замењена сервисном или креативном класом.^[5]

Процес гентрификације је видљива трансформација савремених градова, која обухвата неколико димензија урбане трансформације као што су, реструктурирање економије, нове моделе планирања и управљања и промену друштвене структуре, пораст креативне и сервисне класе.^[4] Реструктурирање економије на глобалном нивоу коју обухвата нова интернационална подела рада, деиндустријализација градова најразвијенијих држава, али и најразвијенијих градова националних и регионалних урбаних система мање развијених држава, подразумева увећање удела и значаја културне индустрије и сервисне економије, те промену улоге простора потрошње у градовима. Напушта се менаџерски модел у управљању градова, и на његово место долази предузетнички модел у управљању градова. У предузетничком моделу градова долази до сарадње приватног и јавног сектора, а све већу улогу добијају рекламирање града као робе и брендирање простора. Пораст креативне и сервисне класе условљава диверзификовање друштвених вредности и она омогућава манифестовање различитих животних стилова у градским срединама. Гентрификација се зато посматра као последица промена најважнијих социоекономских процеса у савременом постмодерну граду јер постфордизам и постмодернизам узрокују и обликују њено испољавање.^[1]

Један од најбољих примера гентрификације је Заливска област у Калифорнији, која је постала друго најгушће насељен урбанизован простор у Калифорнији након Лос Анђелеса. У Заливској области се догодила радикална промена која се осликава у замени старих индустријских фирми и послова, новим технолошким компанијама. Нови радници у технолошким компанијама заменили су старе становнике овог подручја, цена земљишта знатно је скочила и тако натерала дотадашње становнике са ниским приходима да се иселе услед повећања трошкова становања.^[6]

Типови гентрификације

Могу се разликовати два типа гентрификације, у зависности од тога ко су њени актери и какве последице настају у урбаном простору, и то су пионирска и профитабилна гентрификација. У пионирској гентрификацији, будући станари који имају више културног од економског капитала, адаптирају животни и радни простор и тако гентрификују суседство. Актери који учествују у пионирској гентрификацији, јесу специфичан случај зато што сами креирају простор, формирајући одређена значења по сопственој жељи и за сопствене потребе.^[4] Она креће појављивањем уметника, студената и "алтернативаца" културне сцене, а убрзо се у тим градским квартовима отварају културни центри, саморганизовани барови, долази до бујања уметничких праваца. На тај начин, та градска четврт добија нови изглед и намену и устаљује се као алтернативна и субкултурна, и тако долази до заинтересованости средње класе за тај простор.^[5] Када инвеститори и грађевинске фирме граде објекте намењене припадницима нове сервисне или креативне класе, који поседују више економског од културног капитала, говори се о профитабилној гентрификацији.^[4]

Типови размештања гентрификованог суседства

Постоји три типа размештања која се појављују у гентрификованом суседству:

Директно размештање

Догађа се онда када су становници неке градске четврти принуђени да напуштају своје домове, услед повећања трошкова становања. Становници могу бити присиљени да напусте градски део који је необновљен, напуштен или који се састоји од ненасељивих простора, јер инвеститори чекају прилику за нови развој тог простора. Иако се догађа да у насељима са ниским приходима дође до расељавања, онда када се то дешава у контексту новог развоја и прилива богатиих становника, то постаје одлика гентрификације.Догађа се онда када су становници неке градске четврти принуђени да напуштају своје домове, услед повећања трошкова становања. Становници могу бити присиљени да напусте градски део који је необновљен, напуштен или који се састоји од ненасељивих простора, јер инвеститори чекају прилику за нови развој тог простора. Иако се догађа да у насељима са ниским приходима дође до расељавања, онда када се то дешава у контексту новог развоја и прилива богатиих становника, то постаје одлика гентрификације.^[7]^[6]

Индиректно размештање

Дешава се када су цене станова у градском кварту велике толико да онемогућавају прилив људи са нижим приходима, који би у њима становали. Другачије се зове и Искључиво размештање.<реф наме=":3" /> Популација са ниским приходовањима може бити искључена из становања у том кварту као резултат дискиминаторних политика, као што би била лимитираност ваучера и бенефита за становање, или као што су промене у коршћењу земљшта и зонирању, која утичу на трансформацију каратера стамбеног развоја, попут уклањања домаћинстава без деце.^[7]

Културно размештање

Јавља се постепно, када већ дође до поменутих промена. Продавнице, локали и простори се фокусирају на нове становнике, мења се каратер суседства, а преостали становници могу имати осећај дислоцираности и искључености упркос останку у суседству.^[7] Другачије се назива Притисак размештања.^[6]

Гентрификација у Београду

Градска четврт Београда, познатија као Савамала, која је у периоду од 2007. године почела да доживљава преуређење, јесте пример који донекле подсећа на пионирску гентрификацију.^[1] Први објекат који је у овој градској четврти ревитализован био је "Магацин" 2007, на месту напуштене зграде некадашње штампарије Нолит, а недуго затим пресељена је и локација одржавања "Миксер фестивала" из Луке Београд,^[8] да би се након тога отворили Културни центар град 2009, као и MIxer house 2012. у којем се Миксер фестивал одржавао од 2012. до 2016. Одржавање различитих културних дешавања и активности, ноћног живота подстакло је стварање слике о овом кварту као месту креативности и забаве, и на тај начин допринело да Савамала постане и туристичка атракција.^[1] Ретко насељен кварт са старим зградама из шездесетих година, некадашњи привремени смештај за раднике Железнице, за кратко време постао је део града који се све више привлачио познате личности, спортисте и умтенике, те је тако дошло до потпуног преображаја у луксузно насеље.^[8]

Пројекат Београд на води представљен је 2014, а изградња комплеска започета је 27. септембра 2016, а почетак реализације тог пројекта довео је до расељавања становништва и измештања садржаја из Савамале. Предлог пројекта Београд на води доживео је неколико критика стручне јавности, као што су Иницијални одбор за архитектуру и урбанизам Одељања ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности и Академија архитекруре Србије.^[1] Овај пројекат представља комбинацију комерцијалног и резиденцијалног луксузног простора и његово успешно реализовање промениће Савамалу кроз процес профитабилне гентрификације.^[1] Изградњу Београда на води финансира инострана компанија Eagle Hills,^[1]^[9] док је држава пројекту доделила важност од националонг значаја.^[9]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Backović, Vera (2018). Džentrifikacija kao socioprostorni fenomen savremenog grada. Beograd: Čigoja štampa; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-531-0413-9.
^ Bolton, Matt (5. 9. 2013). „Umetnost i džentrifikacija”. Peščanik. Приступљено 23. 5. 2021.
^ „Da li je džentrifikacija zapravo dobra za siromašne”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2021-05-25.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Backović, Vera (2016). „Dominantni pristupi u proučavanju procesa džentrifikacije” (PDF). Sociologija. 58; 3: 372—388.
^ ^а ^б „Džentrifikacija ispod fasade razvoja grada”. Mašina. 13. 1. 2017. Приступљено 25. 5. 2021.
^ ^а ^б ^в „Gentrification and Neighborhood Revitalization: WHAT’S THE DIFFERENCE?”. National Low Income Housing Coalition (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-25.
^ ^а ^б ^в „Understanding Gentrification and Displacement”. sites.utexas.edu. Приступљено 2021-05-25.
^ ^а ^б Ristić, Jovana (2020-07-29). „Afera Savamala i Beograd na vodi plod džentrifikacije?”. Zebra (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-25.
^ ^а ^б „Od džentrifikacije do socijalnog čišćenja”. CZKD (на језику: српски). 2017-02-17. Приступљено 2021-05-25.

Литература

Atkinson, Doreen (2009). „Economic Decline and Gentrification in a Small Town: The Business Sector in Aberdeen, Eastern Cape”. Development Southern Africa. 26 (2): 271—288. S2CID 154802146. doi:10.1080/03768350902899595.
Atkinson, Rowland; Bridge, Gary, ур. (2005). „Gentrification in a Global Context: The New Urban Colonialism”. Gentrification in a Global Context. London: Routledge. ISBN 978-0-415-32951-4.
- Clark, Eric (2005). „The order and simplicity of gentrification - a political challenge”. Ур.: Atkinson, Rowland; Bridge, Gary. Gentrification in a Global Context. стр. 256—264. ISBN 978-0-415-32951-4.
Belanger, Helene (2012). „The meaning of the built environment during gentrification in Canada”. Journal of Housing and the Built Environment. 27 (1): 31—47. S2CID 154873842. doi:10.1007/s10901-011-9248-3.
Belanger, Helene (6—9. 7. 2008). Are revitalizing actions with respect to public spaces contributing to the gentrification process? Some preliminary results on the socioresidential dynamic of three cities. Shrinking Cities, Sprawling Suburbs, Changing Countrysides. European Network for Housing Research International Conference. Dublin.
Booza, Jason; Cutsinger, Jackie; Galster, George (28. 7. 2006). „Where Did They Go? The Decline of Middle-Income Neighborhoods in Metropolitan America”. Brookings Institution. Архивирано из оригинала 11. 7. 2007. г.
Boyd, Michelle (јул 2008). „Defensive development: The role of racial conflict in gentrification”. Urban Affairs Review. 43 (6): 751—776. S2CID 154673967. doi:10.1177/1078087407313581.
Buntin, John (14. 1. 2015). „The gentrification myth: It's rare and not as bad for the poor as people think”. Slate.com. Приступљено 2. 4. 2017.
Butler, Tim (1997). Gentrification and the Middle Classes. Aldershot, Hants, England: Ashgate. ISBN 9781859723715.
Castells, Manuel (1983). „Cultural identity, sexual liberation and urban structure: the gay community in San Francisco”. The City and the Grassroots: A Cross-Cultural Theory of Urban Social Movements. London: Edward Arnold. ISBN 978-0-520-05617-6.
Caulfield, J.; Peake, L., ур. (1996). City lives and city forms: Critical research and Canadian urbanism. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802005144.
- Rose, Demaris (1996). „Economic restructuring and the diversification of gentrification in the 1980s: A view from a marginal metropolis”. Ур.: Caulfield, J.; Peake, L. City lives and city forms: Critical research and Canadian urbanism. Toronto: University of Toronto Press. стр. 131–172. ISBN 9780802005144.
Dobson, Cory Gregory (2007). Can gentrification be stopped? A case study of Grandview-Woodland, Vancouver (Теза). University of British Columbia. doi:10.14288/1.0100689.
Florida, Richard (8. 9. 2015). „The Complex Relationship Between Gentrification and Displacement”. CityLab.com. Приступљено 2. 4. 2017.
Freeman, Lance (2006). There Goes the 'Hood: Views of Gentrification from the Ground Up. Philadelphia, PA: Temple University. ISBN 978-1-59213-437-3.
Freeman, Lance (2005). „Displacement or Succession? Residential Mobility in Gentrifying Neighborhoods”. Urban Affairs Review. 40 (4): 463—491. S2CID 154267676. doi:10.1177/1078087404273341.
Freeman, Lance; Braconi, Frank (2004). „Gentrification and Displacement New York City in the 1990s”. Journal of the American Planning Association. 70 (1): 39—52. S2CID 154008236. doi:10.1080/01944360408976337.
Friedman, John (1995) [1986]. „The world-city hypothesis”. Ур.: Knox, Paul L.; Taylor, Peter J. World Cities in a World-System. Cambridge University Press. стр. 317–331. ISBN 978-0-521-48470-1.
Gale, Dennis E. (1987). Washington, D.C.: Inner-city Revitalization and Minority Suburbanization. Philadelphia: Temple University Press.
Garside, Jayne (1993). „Inner City Gentrification in South Africa: The Case of Woodstock, Cape Town”. GeoJournal. 30 (1): 29—35. JSTOR 41145712.
Hackworth, Jason; Rekers, Josephine (2005). „Ethnic packaging and gentrification: The case of four neighbourhoods in Toronto”. Urban Affairs Review. 41: 211—236. S2CID 154126061. doi:10.1177/1078087405280859.
Hackworth, Jason (2002). „Postrecession Gentrification in New York City”. Urban Affairs Review. 37 (6): 815—843. S2CID 144137542. doi:10.1177/107874037006003.
Hamnett, Chris (1991). „The Blind Men and the Elephant: The Explanation of Gentrification”. Transactions of the Institute of British Geographers. 16 (2): 173—89. JSTOR 622612. doi:10.2307/622612.
Hamnett, Chris (1992). „Gentrifiers or Lemmings? A Response to Neil Smith”. Transactions of the Institute of British Geographers. 17 (1): 116—9. JSTOR 622642. doi:10.2307/622642.
Kennedy, Maureen; Leonard, Paul (април 2001). „Dealing with Neighborhood Change: A Primer on Gentrification and Policy Choices”. The Brookings Institution Center on Urban and Metropolitan Policy and PolicyLink. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г.
Kasman, Paul (2015). Public policy and gentrification in the Grandview Woodland neighbourhood of Vancouver, B.C. (Теза). University of Victoria. hdl:1828/6924.
Lang, Michael (1982). Gentrification Amid Urban Decline. Cambridge, MA: Ballinger. ISBN 978-0-88410-697-5.
Lees, Loretta; Slater, Tom; Wyly, Elvin K., ур. (2010). The Gentrification Reader. London: Routledge. ISBN 978-0415548403.
Lees, Loretta; Shin, Hyun Bang; López-Morales, Ernesto, ур. (2015). Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement. Chicago, IL: Bristol University Press. ISBN 978-1-4473-1349-6.
- Herzer, Hilda; Di Virgilio, María Mercedes; Rodríguez, María Carla (2015). „Gentrification in Buenos Aires: global trends and local features”. Ур.: Lees, Loretta; Shin, Hyun Bang; López-Morales, Ernesto. Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement. Chicago, IL: Bristol University Press. ISBN 978-1-4473-1349-6.
Ley, David (1996). The New Middle Class and the Remaking of the Central City. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198232926.
Ley, David (1994). „Gentrification and the politics of the new middle class”. Environment and Planning D: Society and Space. 12: 53—74. S2CID 144547532. doi:10.1068/d120053.
Ley, David (јун 1980). „Liberal Ideology and the Post-Industrial City”. Annals of the Association of American Geographers. 70 (2): 238—258. doi:10.1111/j.1467-8306.1980.tb01310.x.
Lloyd, Richard (2006). Neo-Bohemia: art and commerce in the postindustrial city. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-95182-1.
Maloutas, Thomas (2011). „Contextual diversity in gentrification research”. Critical Sociology. 38 (1): 33—48. S2CID 145738703. doi:10.1177/0896920510380950.
Morisson, Arnault; Bevilacqua, Carmelina (16. 5. 2018). „Balancing gentrification in the knowledge economy: the case of Chattanooga's innovation district”. Urban Research & Practice. 12 (4): 472—492. S2CID 158320518. doi:10.1080/17535069.2018.1472799 .
Murdie, R.; Teixeira, C. (2009). „The impact of gentrification on ethnic neighbourhoods in Toronto: A case study of Little Portugal”. Urban Studies. 48 (1): 61—83. PMID 21174893. S2CID 15748911. doi:10.1177/0042098009360227.
Palen, J. John; London, Bruce (1984). Gentrification, Displacement, and Neighborhood Revitalization. SUNY Press. ISBN 978-0-87395-784-7.
Quastel, Noah (2009). „Political ecologies of gentrification”. Urban Geography. 30 (7): 694—725. S2CID 143989462. doi:10.2747/0272-3638.30.7.694.
Sassen, Saskia (1995). „On concentration and centrality in the global city”. Ур.: Knox, Paul L.; Taylor, Peter J. World Cities in a World-System. Cambridge University Press. стр. 63–75. ISBN 978-0-521-48470-1.
Schulman, Sarah (2012). The Gentrification of the Mind: Witness to a Lost Imagination. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 9780520264779.
Smith, Neil (1996). The New Urban Frontier: Gentrification and the Revanchist City. London: Routledge. ISBN 9780415132541.
Smith, Neil (1987). „Gentrification and the Rent Gap”. Annals of the Association of American Geographers. 77 (3): 462—5. JSTOR 2563279. S2CID 128634504. doi:10.1111/j.1467-8306.1987.tb00171.x.
Smith, Neil; Williams, Peter (1986). Gentrification of the City. Boston: Allen & Unwin. ISBN 9780043012024.
Vandergrift, Janelle (2006). „Gentrification and Displacement” (PDF). Calvin College. Center for Social Research. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 3. 2017. г. Приступљено 2. 4. 2017.
Vigdor, Jacob L.; Massey, Douglas S.; Rivlin, Alice M. (2002). „Does Gentrification Harm the Poor? [with Comments]”. Brookings-Wharton Papers on Urban Affairs: 133—182. JSTOR 25067387. S2CID 155028628. doi:10.1353/urb.2002.0012.
Visser, Gustav; Kotze, Nico (2008). „The State and New-Build Gentrification in Central Cape Town, South Africa”. Urban Studies. 45 (12): 2565—2593. JSTOR 43197726. S2CID 154566872. doi:10.1177/0042098008097104.
Zukin, Sharon (1989) [1982]. Loft Living. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-1389-8.
Brown-Saracino, Japnica (2010). A Neighborhood That Never Changes: Gentrification, Social Preservation, and the Search for Authenticity. Chicago: University of Chicago Press. —Sociological study of newcomers' attitudes toward preserving community character based on fieldwork in the Chicago neighborhoods of Andersonville and Argyle; as well as in Dresden, Maine, and Provincetown, Massachusetts.
Cash, Stephanie. „Landlords put the squeeze on Brooklyn artists”. Art in America. св. 89 бр. 3. стр. 39—40.
Knox, Paul L. (1991). „The Restless Urban Landscape: Economic and Sociocultural Change and the Transformation of Metropolitan Washington, DC”. Annals of the Association of American Geographers. 81 (2): 181. doi:10.1111/j.1467-8306.1991.tb01686.x.
Ley, David (1986). „Alternative explanations for inner-city gentrification: a Canadian assessment”. Annals of the Association of American Geographers. 76 (4): 521—535. doi:10.1111/j.1467-8306.1986.tb00134.x.
Ley, David (1987). „Reply: the rent-gap revisited”. Annals of the Association of American Geographers. 77 (3): 465—468. doi:10.1111/j.1467-8306.1987.tb00172.x.
Maag, Christopher (25. 11. 2006). „In Cincinnati, Life Breathes Anew in Riot-Scarred Area”. New York Times.
Mele, Christopher (2000). Selling the Lower East Side: culture, real estate, and resistance in New York City. Minneapolis: University of Minnesota. ISBN 978-0-8166-3182-7.
Moore, Keith (2. 8. 1999). „From redline to renaissance”. Salon.com. Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г.
Papayis, Marilyn Adler (2000). „Sex and the revanchist city: zoning out pornography in New York”. Environment and Planning D: Society and Space. 18 (3): 341—353. S2CID 146283932. doi:10.1068/d10s.
Pasquinelli, Matteo (2008). „Creative Sabotage in the Factory of Culture: Art, Gentrification and the Metropolis”. Animal Spirits: A Bestiary of the Commons. Rotterdam: NAi Publishers. ISBN 978-90-5662-663-1.
Pasquinelli, Matteo (2009). „The Sabotage of Rent. Jenseits der Ruinen der Creative City” (PDF). Ур.: Becker, Konrad; Wassermair, Martin. Phantom Kulturstadt: Texte zur Zukunft der Kulturpolitik (на језику: немачки). II. Vienna: Löcker Verlag.
Rose, Demaris (1984). „Rethinking gentrification: beyond the uneven development of marxist theory”. Environment and Planning D: Society and Space. 2 (1): 47—74. S2CID 145721131. doi:10.1068/d020047.
Narefsky, Karen (31. 12. 2013). „Trickle-down Gentrification”. Jacobin.
Maciag, Mike (фебруар 2015). „Gentrification in America Report”. Governing.com. Governing Magazine.
Alonso González, Pablo (2016). „Heritage and rural gentrification in Spain: the case of Santiago Millas”. International Journal of Heritage Studies. 23 (2): 125—140. S2CID 214626610. doi:10.1080/13527258.2016.1246468.

Спољашње везе

Fink, Homer (16. 2. 2014). „Heights History (A Slight Return): How Brooklyn Heights Became A Landmark District (Video)”. brooklynheightsblog.com. Brooklyn Heights Blog.
Schneider, Martin L. (2010). „Battling for Brooklyn Heights” (PDF). brooklynheightsblog.com. Brooklyn Heights Blog.
Belgrade Waterfront

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Backović, Vera (2018). Džentrifikacija kao socioprostorni fenomen savremenog grada. Beograd: Čigoja štampa; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-531-0413-9.

[2] Bolton, Matt (5. 9. 2013). „Umetnost i džentrifikacija”. Peščanik. Приступљено 23. 5. 2021.

[3] „Da li je džentrifikacija zapravo dobra za siromašne”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2021-05-25.

[:1-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Backović, Vera (2016). „Dominantni pristupi u proučavanju procesa džentrifikacije” (PDF). Sociologija. 58; 3: 372—388.

[:2-5] а ^б „Džentrifikacija ispod fasade razvoja grada”. Mašina. 13. 1. 2017. Приступљено 25. 5. 2021.

[:3-6] а ^б ^в „Gentrification and Neighborhood Revitalization: WHAT’S THE DIFFERENCE?”. National Low Income Housing Coalition (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-25.

[:4-7] а ^б ^в „Understanding Gentrification and Displacement”. sites.utexas.edu. Приступљено 2021-05-25.

[:5-8] а ^б Ristić, Jovana (2020-07-29). „Afera Savamala i Beograd na vodi plod džentrifikacije?”. Zebra (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-25.

[:6-9] а ^б „Od džentrifikacije do socijalnog čišćenja”. CZKD (на језику: српски). 2017-02-17. Приступљено 2021-05-25.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]