Гвидов отац био је Гвидо I од Сполета[1]. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка Сика од Беневента. Са очеве стране потицао је од италијанског краља Пипина II, сина Карла Великог. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)[1]. Гај и његов брат Ламберт I од Сполета прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране папе Јована VIII која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано[2]. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства[3]. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, Гвида II од Сполета, у инвазији на Папску државу[3]. То га је довело у сукоб са царем Карлом Дебелим. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији[4]. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао Беренгара Фурландског. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем[5].
Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено Каролиншко царство[6]. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. Папа Стефан V је усвојио Гвида[7]. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године[6]. Гвидов син Ламберт II крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, Формоз. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)[8]. Формоз је подржао Арнулфа Карантинског који је 893. године требало да нападне Италију[7]. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина Звентиболда да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године[9]. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.
