Галилејско језеро (хебр. ים כנרת – јам кинерет = „море Кинерет“ (прим. кинерет на хебр. значи „виолиница“), арап. بحيرة طبريا – бухајрат табарија, или بحر الطبريين – бахр ат-табаријајин = „језеро Тиберијадско“), назива се још Галилејско море, Кинеретско море, Тиберијадско језеро и Генезаретско језеро, највеће је слатководно језеро на територији Израела.
Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиберијадско се називало од 1. века по граду Тиберијади. Кинерет је његово данашње службено име.
Географија
Галилејско језеро, сателитски снимак
Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 km². Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега истиче река Јордан која се касније улива у Мртво море.
Историја
Антика
На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris, који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.
Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.
_(zoom_%2B_special_marker).svg)
.jpg)
