Галерија Виторија Емануела II

Галерија Виторија Емануела II
Информације
Локација Милано, Италија
Статус завршена

Галерија Виторија Емануела II је најстарија активна шопинг галерија у Италији и главна знаменитост Милана. Смештена у четвороспратној дуплој аркади у центру града,[1] Галерија је названа по Виторију Емануелом II, првом краљу Краљевине Италије. Дизајниран је 1861., а саградио га је архитекта Ђузепе Менгони између 1865. и 1877.

Архитектура

Галерија и миланска катедрала

Структура се састоји од две стаклене засвођене аркаде које се укрштају у осмоугаонику који покрива улицу која повезује Пјаца дел Дуомо са Пјаца дела Скала. Улица је прекривена лучним кровом од стакла и ливеног гвожђа, популарног дизајна за аркаде из 19. века.

Централни осмоугаони простор је прекривен стакленом куполом. Миланска Галерија је била већег обима од својих претходника и представљала је важан корак у еволуцији модерног застакљеног и затвореног тржног центра, чији је директан родоначелник. То је инспирисало употребу термина галерија за многе друге трговачке аркаде и центре. [2]

На тлу централног осмоугаоника налазе се четири мозаика који приказују грбове три престонице Краљевине Италије (Торина, Фиренце и Рима) и Милана. Традиција каже да ако се човек три пута окрене петом на тестисима бика са грба Торина, то ће донети срећу. Ова пракса узрокује оштећење мозаика: на месту гениталија бика настала је рупа. [3]

Галерија повезује две од најпознатијих знаменитости Милана: катедралу и Скалу, али је Галерија сама по себи знаменитост.

Кров од гвожђа и стакла

Певснер и Хичкок су признали миланску галерију и њен кров као важну референцу на архитектуру од гвожђа и стакла из 19. века.[4][5] Као што се и данас може приметити, кров се састоји од четири бачваста свода (око 14,5 м ширине и 8,5 м висине) који су крунисани огромном куполом (око 37,5 м унутрашњег пречника и 17,10 м висине).[6]

Друга разлика у односу на већ постојеће пролазе био је монументални карактер крова на Галерији.[7] Изградња целе Галерије је резултат међународне сарадње. То се посебно тицало крова: гвожђе је произвео, транспортовао и монтирао Француз Хенри Жоре. Стаклене плоче су направљене од равног ребрастог стакла. Технологија конструкције крова користи примарне лукове од кованог гвожђа. Насупрот томе, аркаде које су изграђене раније биле су мање и имале су једноставније кровове: исте компоненте су коришћене и за носивост и за застакљивање. Поред тога, кров на Галерији је био опремљен невидљивим ојачањима у потпорним зидовима.[8] О овом компликованом крову говори се као о јединству четири система који су вешто комбиновани кроз карактеристичне грађевинске детаље.[9] Ова технологија градње била је креативна за избегавање видљивих спојница у распонима сводова и куполе, за посебан ефекат стаклених плоча и застакљених шипки.

Продавнице, ресторани и хотели

Поглед на продавнице и кафиће

Галерија често носи надимак il salotto di Milano, због бројних радњи и значаја као заједничко миланско састајалиште. [10]

Од 2013. аркада углавном садржи луксузне продавце који продају високу моду, накит, књиге и слике, као и ресторане, кафиће, барове и хотел, Town House Galleria. Галерија је позната по томе што је дом неких од најстаријих продавница и ресторана у Милану, као што су Biffi Caffè (основао га је 1867. Паоло Бифи, посластичар монарха), [11][12][13] ресторан Савини, Продавница шешира Borsalino (1883) и класик сецесије Camparino.

Види још

Референце

  1. ^ „Milan: overview”, Insight Guides website, London, England, U.K.: Apa Publications UK, 2012, Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г., Приступљено 18. 10. 2012, „To the north is the entrance to the Galleria Vittorio Emanuele, Italy’s oldest and most elegant shopping gallery. Its four-storey arcade has many boutiques, bookshops, bars and restaurants.” 
  2. ^ Massey, Anne; Arnold, Dana (2019). A Companion to Contemporary Design Since 1945. Wiley. стр. 125. 
  3. ^ Francesco Ogliari (2010). Milano e la sua galleria. Pavia: Selecta. стр. 74. ISBN 978-88-7332-282-5. 
  4. ^ Pevsner, N. (1976). A History of Building TypesНеопходна слободна регистрација. Princeton, JC: Princeton University Press. стр. 265. 
  5. ^ Hitchcock, H.-R. (1977). Architecture: Nineteenth and Twentieth CenturiesНеопходна слободна регистрација. Harmondsworth: Penguin books. стр. 75, 120, 146. 
  6. ^ Chizzolini, G.; Poggi, F. (1885). Piazza del Duomo e Galleria Vittorio Emanuele in Milano tecnica dal 1859 al 1884. Milano: Ulrico Hoepli. ISBN 88-7685-022-8. 
  7. ^ Toniolo, Lucia (2015). Boriani, Maurizio; Guidi, Gabriele, ур. Built Heritage: Monitoring Conservation Management. Research for Development. Cham s.l: Springer International Publishing. ISBN 978-3-319-08532-6. 
  8. ^ Selvafotla, O. (1983). „La Galleria Vittorio Emanuele”. Ур.: Castellano, A.; Selvafolta, O. Aspetti e problemi di storia edilizia. Milano: Electa. стр. 245. 
  9. ^ Campbell, James W. P.; Baker, Nina; Bill, Nicholas; Driver, Michael; Heaton, Michael; Pan, Yiting; Tutton, Michael; Wall, Christine; Yeomans, David T., ур. (2016). Further Studies in the History of Construction: the Proceedings of the Third Annual Construction History Society Conference, Queens´ College, University of Cambridge, 8-10th April 2016 (First edition изд.). Cambridge Construction History Society. ISBN 978-0-9928751-2-1. 
  10. ^ Insight Guides (2004) p.220.
  11. ^ ‘Gran Caffè Biffi’ Архивирано 2022-12-12 на сајту Wayback Machine, Luigi’s Mailorder.
  12. ^ ‘Il Biffi’ Архивирано 2010-01-05 на сајту Wayback Machine, Biffi in Galleria.
  13. ^ ‘I Bar Storici Di Milano’ Архивирано 2012-03-01 на сајту Wayback Machine, cookaround.com.

Литература

Спољашње везе