Гаврило Ползовић (Стари Кер (Змајево), 7. јун 1797 — Нови Сад, 29. новембар 1865) био је српски адвокат, сенатор и градоначелник Новог Сада.

Основну школу похађао у Змајеву, а нижу гимназију у Новом Саду. Школовање је наставио у Класичној гимназији у Сремским Карловцима. Потом студирао право у Пешти и Пожуну, где је 1821. године и дипломирао.^[1]

Пошто је 1827. стекао грађанска права отворио је адвокатску канцеларију у Новом Саду. За градског сенатора изабран је 1843, када је и као новосадски посланик ушао у угарски Сабор. Сенатор је био све до избијања Револуције 1848. године. Крајем јула 1848. именован је за градског судију, и на тој функцији остаје до октобра исте године, када је цео српски Магистрат суспендован.^[1]

Након револуције био је шеф архива и секретар врховног комесара Исидора Николића у Сомбору. Гувернер Војводства Србије и Тамишког Баната Јохан Коронини именовао га је 10. маја 1853. за градског начелника у Новом Саду. У наредних осам година обављао функцију, да би га 1861. наследио Светозар Милетић. Ползовић је након смене Милетића поново доведен у градски Магистрат, овај пут на место сенатора.^[1]

Након смрти кућа на Трифковићевом тргу и плац у Фазановој (данашњој Његошевој) улици продати су због дугова.^[1]

Са супругом Јулијаном имао сина Илију.^[1]

• Списак градоначелника Новог Сада

Стајић, Васа (1939). Новосадске биографије: из архива Новосадског магистрата. Св. 4, П-Р. Нови Сад.