Вук Вучо

Вук Вучо
Датум рођења(1937{{month}}{{{day}}})1937.
Место рођењаВишеград, Краљевина Југославија
Датум смрти2021.(2021-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (83/84 год.)
ПребивалиштеПариз
Занимањередитељ, књижевник
СупружнициОливера Катарина, Никица Мариновић

Вук Вучо (Вишеград, 25. јул 1937 - 2021) био је српски редитељ и књижевник. Потиче из богате и угледне породице Вучо. Бавио се позоришном и филмском режијом, као и позоришном критиком. Био је у кратком браку са Оливером Катарином,[1] а затим са најуспешнијом Мис Југославије Никицом Мариновић, са којом има сина Ђорђа, архитекту, који живи у САД. Такође је био у вези са глумицом Миљом Вујановић. Живео је и радио у Паризу, а неке од књига су му преведене на француски језик. Преминуо је 2021. године.[2]

Дела

Драме

  • Хладна гушчија џигерица (1962)[3]
  • Дан у коме се умире (1962)
  • Балада о аждаји и јунаку (1964)
  • Чај за госпођу кугу (1967)
  • Голоруки (1969)
  • Кула од лобања (1970)

Радио драме

  • Његова екселенција (1963)
  • Дукат (1964)

Романи

  • Крадљивци ватре (1965)
  • Како сам престао да сисам прст (1983)
  • Женски Фауст или припитомљена трагедија (1984)
  • Рај на земљи (1986)[4]

Филмографија

Извори

  1. ^ „BIO JE PRVI BEOGRADSKI PLEJBOJ I PRAVI INTELEKTUALAC: Osvojio 3 najlepše JUGOSLOVENKE, svakoj našao manu”. stil.kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-10. 
  2. ^ „Вук Вучо подаци”. Контраст издавачка кућа. 
  3. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-10-10. 
  4. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања Вук Вучо NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-10. 
  5. ^ „Vuk Vuco | Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-10.