Левинови доприноси су награђени и предавања доступна на Јутјубу. У децембру 2014, МИТ је опозвао Левинову титулу професора-емеритуса.[1][2][3]
Рани живот и образовање
Левин је рођен у породици Сајмона Левина и Пјетернеле Јохане ван дер Танг 1936. у Хагу, Холандија. Био је дијете када је ратна Њемачка окупирала Холандију током Другог свјетског рата.[4] Није познато да ли су његови дједа и бака Густав и Ема Левин (који су били Јевреји) убијени или не у Аушвицу 1942,[5] нити да ли су или не умрли од тифуса или изгладњења.[6] Да би заштитио своју породицу, Волтеров отац (који је био Јевреј, за разлику од своје супруге) одлучио је да напусти породицу без да каже икоме; Волтерова мајка је била препуштена да одгаја дјецу и води малу школу у чијем је оснивању учествовала са својим супругом. По завршетку рата, отац се вратио; Волтер описује да је имао „више или мање нормално дјетињство”. Његови родитељи су наставили да управљају школом, за што он каже да је јако утицало да заволи науку.[4][7]
Академска каријера
Волтер Левин је учио физику у средњој школи, а потом је био на МИТ (јануар 1966). Прво је био професор-асистент, а потом придружени професор физике (1968), онда професор (1974).[8]
Левин је сарађивао са својим блиским пријатељем Јаном ван Парадијсом који је био при Универзитету у Амстердаму; сарађивали су од 1978. до Парадијсове смрти. Заједно су аутори 150 радова.[11]
Левин и дипломски студент Џефри Комерс радили су на подацима са Опсерваторије Комптон гама реј (енгл.Compton Gamma Ray Observatory). Ово је била сарадња са Групом BATSE[14] у Хантсвилу (Алабама). Почетком децембра 1995, са Крисом Кувелиотом (Криса) и Ван Парадијсом, открили су нови тип извора сагоријевања икс зрака (GRO J1744-28); добили су награду НАСА-е за своје откриће.[тражи се извор]
J. Miller; A. Fabian; R. Wijnands; R. Remillard; P. Wojdowski; N. Schulz; et al. (2002). „Resolving the Composite Fe K-alpha Emission Line in the Galactic Black Hole Cygnus X-1 with Chandra”. Astrophysical Journal. 578 (1): 348—356. Bibcode:2002ApJ...578..348M. S2CID119393282. arXiv:astro-ph/0202083. doi:10.1086/342466.
D. Pooley; W. Lewin; L. Homer; S. Anderson; B. Gaensler; B. Margon; et al. (2002). „Optical Identifications of Multiple Faint X-ray Sources in the Globular Cluster NGC~6752: Evidence for Numerous Cataclysmic Variables”. Astrophysical Journal. 569 (1): 405. Bibcode:2002ApJ...569..405P. S2CID12626024. arXiv:astro-ph/0110192. doi:10.1086/339210.
^Lewin, Walter; Goldstein, Warren (2011). For the Love of Physics: From the End of the Rainbow to the Edge of Time – A Journey Through the Wonders of Physics. Simon and Schuster. стр. 11, 12. ISBN978-1-4391-0827-7.
^Lewin, Walter H. G.; Ricker, George R.; McClintock, Jeffrey E. (октобар 1971). „X-Rays from a New Variable Source GX 1+4”. Astrophysical Journal. 169: L17. Bibcode:1971ApJ...169L..17L. doi:10.1086/180805.
^Lewin, Walter H. G.; McClintock, Jeffrey E.; Ryckman, Stanley G.; Glass, Ian S.; Smith, William B. (новембар 1970). „Continual Variations in the High-Energy Flux of X-Rays from Scorpius X-1”. Astrophysical Journal. 162: L109. Bibcode:1970ApJ...162L.109L. doi:10.1086/180635.
^Walter H. G. Lewin (2003). Edward P. van den Heuvel; Lex Kaper; Evert Rol; Ralph A.M.J. Wijers, ур. My Quarter Century with Jan. ASP Conference Proceedings. 308. стр. 27. Bibcode:2003ASPC..308...27L. arXiv:astro-ph/0105344.
^„Walter Lewin”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 20. 7. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015.
^ аб„Walter Lewin”. Simon & Schuster UK. Приступљено 2015-02-22.
Lewin, Walter H. G.; Van Paradijs, J.; Van Der Klis, M. (1991). „Quasi-periodic oscillations in low-mass X ray binaries”. NAS-NRC, High-Energy Astrophysics. American and Soviet Perspectives: 251. Bibcode:1991heaa.conf..251L.
Pooley, David; Lewin, Walter H. G.; Verbunt, Frank; Homer, Lee; Margon, Bruce; Gaensler, Bryan M.; Kaspi, Victoria M.; Miller, Jon M.; Fox, Derek W. (28. 3. 2002). „Chandra Observation of the Globular Cluster NGC 6440 and the Nature of Cluster X-ray Luminosity Functions”. The Astrophysical Journal. 573 (1): 184—190. Bibcode:2002ApJ...573..184P. ISSN0004-637X. S2CID119401055. arXiv:astro-ph/0111212. doi:10.1086/340498.