Владислав Лашић (Зајечар, 28. фебруар 1939) југословенски је и српски сценограф.

Рођен 28 02 1939 године у Зајечару, живи и ради у Београду. (звање „Истакнутог уметника“ од 1976.)

ВЛАДИСЛАВ ЛАШИЋ је свестран синеаста који се огледао у свим компонентама медија. Почео је у Кино клубу „Београд“, где је са генерацијом синеаста (Павловић, Ракоњац, Макавејев ...) упознавао суштину филмске уметности. Крајем друге године Архитектонског факултета на позив улази у уметнички "Студио позоришне и филмске сценографије", Миомира Денића, где се професионално формира као Арт директор у представама балета, опера, драма, филмским и телевизијским пројектима. Крајем треће године факултета ради свој први ауторски пројекат сценографије у филму "ТРИ" редитеља Александра Петровића који је једини српски филм номинован у ужи избор за награду ОСКАР. Са групом колега оснива ауторски судио ГА&Д (графика-архитектура и дизајн) у коме ради многе пројекте. Од 1965. године члан је Удружења филмских уметника Србије (УФУС) и члан УЛУПУДС-а.

Аутор сценографије у преко 70 националних филмова, преко 40 страних филмских пројеката.

Дизајнирао је више од 80 драма и ТВ-серијала.

Добитник је више домаћих и страни признања: ЗЛАТНА МИМОЗА 2000, ЗЛАТНА МИМОЗА 2001, The Academy of Television Arts Sciences Primetime „ЕМY“ Аwаrds за 1988 – 1989; ПЛАКЕТА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КУНОТЕКЕ за изузетан допринос филмској уметности у Београду 2009.

Сарађивао је са многим звучним редитељским именима попут Соје Јовановић, Александра Петровића, Душана Макавејева, Столета Јанковића, Слободана Шијана, Александра Ђорђевића, Драгана Кресоја, Предрага Антонијевића, Столета Попова, Горана Радовановића, Горчин Стојановића...

Филмови, аутори, продуценти по избору аутора са којима је сарађивао:

Аward (‘Пут око света за 80 дана’, NBC, категорија: мини-серије или специјали, Баз Кулик; ‘Андерграунд’ (Цибy 2000, Дир. Емир Кустурица),  ‘Шерлок Холмс’ (ББЦ, Дир. Петер Сасдy), ‘The Fortunate Pilgrim’ ( Карло & Алекс Понти за НБЦ, реж. Стјуарт Купер); ‘Бригада неприлагођених ‘  ( Панорама,  реж. Гордон Хеслер);  ‘Twist again à Moscou’ (Гаумонт, Jean-Marie Poiret);  ‘Тајни Фројдов дневник’ ( 20th Century Fox. реж. Денфорд Грин);  ‘Хајди’ ( Дизни канал, реж. Мајкл Роудс); ‘Спаситељ’ ( Оливер Стоун - Парамаунт, реж. Предраг Антонијевић);  ‘Делта Форс Командо 2‘  (Реалта - Синема, реж. Пјерлуиђи Ћириаки); ‘’ Био једном један Снешко’  (НБЦ, реж. Станко Црнобрња);  ‘Дина’ (Дизни, Реж. Џон Харисон); ‘Балкан Експрес’ (Авала филм, реж. Бранко Балетић); ‘Отписани’ (Авала филм, реж. Александар Ђорђевић); ‘Воз’ (Муви сервис Рома, реж. Пјерлуиђи Ћириаки);  ‘Откупнина’ (Нобл продукција, реж,  Илија Ика Панајотовић); ‘Јалта’ (Антеннес 2 – Париз,  реж. Ив Андре Хуберт.); ‘Потмули одјеци’ ( Панорама филм-Њујорк, реж. Џорџ Роботам).

„НОМАД“ (Милош Форман, реж. Иван Пасер), ЕНКЛАВА (Нама филм, реж. Горан Радовановић), БАУК (Нама филм, реж. Горан Радовановић).

По анкети чланова филмске Академије, три филма овога аутора су увршћена у 10 најболих српских филмова: ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ ИЛИ ТРАГЕДИЈА СЛУЖБЕНИЦЕ ПТТ, (Авала филм, реж. Душан Макавејев),  ТРИ (Авала филм, реж. Александар Петровић),  УБИСТВО С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ (Синема филм, реж. Горчин Стојановић)  

Члан је Удружења филмских уметника Србије. У браку је са глумицом Љиљаном Лашић.

Као арт-дизајнер сарадник, позоришне сценографије Миомира Денића 1963-1965 у делима опере и балета:

Сорочински сајам, Борис Годунов, Кнез Игор, Евгеније Оњегин, Хованшчина, Коцкар, Конзул, Пепељуга - Народно позориште Београд.

Пројектант. Породична кућа у Београду, планинска кућа на Копаонику.

Адаптације и аутор ентеријера - приказ у часопису Кућа Стил.

Дизајнирао најавне и одјавне наслове (шпице) многих домаћих и страних филмова.

Аутор серије филмских и позоришних плаката.

Аутор изложбе "Југословенска филмска сценографија" - 1976. године.

Аутор изложбе "Филмска сценографија београдских аутора" - 1980. године.

Аутор историјске изложбе "100 година филма", салон Академије наука и уметности 2001. године.

Октобарски салон младих 1959. год. (павиљон „Масарикова").

Групне ликовне изложбе 1959., 60., 61. (салон Дома омладине у Молеровој).

УНЕСКО – изложба графичких остварења 1966. у Паризу.

Бијенале плаката у Варшави 1976. (диплома).

МАЈСКИ САЛОН 1976. (награда Музеја примењених уметности).

МАЈСКИ САЛОН 1977. (откупна награда за филмски плакат „ТЕСТАМЕНТ“ у режији Мише Радивојевића)

ОКТОБАРСКИ САЛОН 1978., 79. (коначно да филмски плакат „ВОЈНИКОВА ЉУБАВ“ добије ликовни атрибут од стране ликовне аристократије)

Изложба плаката ТОКИО 78.

Изложба сценографа поводом доласка европског филмског  „ФОНДА ЗА КИНЕМАТОГРАФИЈУ“.

• Владислав Лашић (ауто архива); књига "Југословенска филмска сценографија" 1976. година;
• Власислав Лашић књига "Филмска сценографија", 2001.
• Публикација "Каталог 100 година филма"
• Часопис архитектуре "КУЋАСтил" 1998., 2000., 2001.,
• Музеј примењених уметности

• Владислав Лашић на сајту IMDb (језик: енглески)
• Филмска банка