Владимир Петровић (каменорезац)

Владимир Петровић
Лични подаци
Датум рођења1874.
Место рођењаГорачићи, Кнежевина Србија
Датум смрти1939.(1939-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (64/65 год.)
Место смртиГорачићи, Краљевина Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Владимир Петровић (1874−1939) био је каменорезац народних споменика из Горачића. Један је од најталентованијих ученика познатог мајстора Млађена Раковића.[1]

Ружичића гробље у Горачићима

Живот и дело

Описменио се у родном селу, где се обучавао каменорезу. Израдио је преко је 200 занатски успелих гробљаша и ратничких крајпуташа у Горачићима, Рогачи, Грабу и чачанској Лозници, неке са мало познатим земљаком каменоресцем Ивом Давидовићем.[1]

Учесник ратова од 1912. до 1918. године. Сахрањен је на Ружичића гробљу.[1]

У стубове од пешчара урезивао је правилно обликована слова, а од ликовних представа: крстове, чираке са свећама, голубове који зобљу грожђе, флоралне орнаменте и ратничка обележја.[2]

На споменицима се ретко потписивао.[1]

Епитафи

Стиховима уклесаним у камен, слао је моралне поруке:

Познато је да ћемо умрети и са собом ништа не понети
до скрштене на прсима руке и праведна дела своја.
Зато браћо да се покајемо, после смрти покајања нема.[1]


Споменик Милану Јеринићу (†1932) (Горачићи – Петковићи)

Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
МИЛАНА ЈЕРИНИЋА
поштованог грађанина
овог села горачића
кои часно поживи 64 год.
а престави се у вечност
10 априла 1932 год.
Бог да му душу прости
И бивши у рату од 1915 г.
па до 1918 г. као каплар
и марвени лекар
овог села Горачића
Познато је да ћемо умрети
и са собом ништа не понети
до скрштене на прсима руке
зато браћо да се покајемо
после смрти покајања нема
(...)[1]

Извори

  1. ^ а б в г д ђ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 

Литература

  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.