Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор.
Нова министарства
14/26. маја 1859. године је основана Главна војна управа, на чијем челу је био начелник, који је имао право да заступа војску у Скупштини и Влади, будући да је имао “сва права и обвезности попечитеља по струци војеној”. Главна војна управа била је подељена на три одељења: техничко, административно и економско. Фактички тада је створено пето министарство, које се из опреза према турској и страним силама другачије називало. Младен Жујовић пише да га је кнез поставио за војног начелника, “заповедивши да војска не буде више под влашћу попечитеља внутрени дела, но да ће јој он, Књаз, преко Начелника војске заповедати”. Потом је 22. октобра/3. новембра 1859. године установио Главну управу грађевина, чији је управитељ имао ранг и права министра, попут војног начелника. Било би то шесто министарство, које се делило на три одељења: инжињеријско, архитектонско и рачуноводствено.
Одавно се осећала нелогичност у споју правосуђа и образовања у оквиру једног министарства и једног министра, иако су послови били подељени. Предлог Савета да попечитељ правосудија не може поред својих редовних дужности извршавати и обавезе попечитеља просвете, а будући да су ове две струке важне и да се морају самостално развијати и унапређивати, кнез је прихватио, па је ово Министарство коначно подељено 21. октобра/2. новембра 1859. године. Тако је Влада Србије добила седмо попечитељство (које није дуго трајало, Кнез Михаило је 4/16. новембра 1860. године преименовао Попечитељство просвете у Управу просвете).[1]