Витамин К је група структурно сличних, у масти растворних витамина који су потребни за посттранслационе модификације појединих протеина неопходних за коаглацију крви, као и за метаболичке путеве коштаних и других ткива.^[1] Они су деривати 2-метил-1,4-нафтохинон (3-). Ова група витамина обухвата два природна провитамина: витамин К₁ и витамин К₂.^[2]

Витамин К је познат као коагулацијски агенс, односно антихеморагични витамин, јер има важну улогу у згрушавању крви. Недостатак овог витамина може резултовати разним хеморагичним болестима. Ово је група од неколико витамина од којих су неки растворљиви у води, а неки нису.

Та група од неколико витамина по својој су структури нафтохинони. Витамини К1 (филохинон) и К2 (менатетренон) су природног порекла, а К3 (менадион) се добија синтетички. Они нису растворљиви у води и под утицајем светлости се распадају. Често се користе препарати менадиол-натријум-фосфат и менадион-натријум-бисулфит.

Дневне количине витамина К су јако мале. Здрава га особа може довољно набавити путем хране или синтезом менахинона помоћу бактерија које се налазе у цревима. За одраслу здраву особу препоручени дневни унос се креће између 60 μg и 80 μg.

Витамин К је преко потребан за синтезу беланчевина које учествују у процесу коагулације крви. Синтеза тих беланчевина одвија се у јетри.

Хиповитаминоза је код овог витамина ретка јер је присутан у различитим врстама хране, а ако она постоји, потребно је узимати веће количине витамина К због разних хеморагија. Може доћи чак и до хипопротромбинемије (кад оштећене ћелије јетре не могу искористити витамин К).

• Vitamin K: Another Reason to Eat Your Greens Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2009)
• Vitamin K: Signs of Deficiency Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2013)
• Vitamin K: Vitamin Deficiency, Dependency, and Toxicity: Merck Manual Professional

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).