Вискозност течности је мера њеног отпора према деформацији.[1] То се може представити особином „дебљине“: на пример, сируп има већу вискозност од воде.[2]
Праћење протицања течности кроз цеви показује да се сви делови течности не крећу истом брзином.[3] Највећу брзину имају делови течности дуж осе цеви, а најмању делови уз зидове цеви. Распоред брзина на пресеку цеви, нормалном на правац протицања течности. Течност се кроз цев не креће као целина, већ у слојевима који клизе један по другоме различитим брзинама. При протицању течности као да долази до њеног „раслојавања“. Слично се дешава и при кретању, на пример равне даске, танкера или справа по мирном језеру. Када се тело покрене, почиње и вода да се креће, али не као целина, већ по деловима (слојевима) који имају различите брзине. Повећањем растојања од пловног објекта брзина слојева течности се смањује. У течностима се јављају и силе које се супротстављају кретању тела кроз течности. Набројане чињенице и појаве објашњавају се као последица постојања силе унутрашњег трења у течностима, вискозност. Сила вискозности успорава протицање течности и кретање тела кроз течност.[4][5]
Етимологија
Реч „вискозност” је изведена из латинског "viscum", што значи имела, у смислу вискозног лепка направљеног од бобица имеле.
Њутнов закон за вискозност
Вискозност - унутрашњи отпор течности се може дефинисати преко силе вискозности уколико је протицање те течности ламинарно. То значи да слојеви течности „клизе“ један по другоме, али тако да течност из једног слоја не прелази у други.
Сила вискозног кретања зависи, пре свега, од врсте течности. На пример, док вода код које је та сила релативно слаба, врло брзо истекне из неке посуде, иста количина уља истицаће из исте посуде веома споро.
Стоксов закон вискозности
Сила вискозности течности утиче на кретање тела која се у њој налазе (подморница, ронилац). Наиме, течност пружа отпор таквом кретању, а тај отпор потиче од вискозности. Танак слој течности „прилепљен“ за тела креће се заједно са телом и истом брзином као тело. Услед тога се покрећу и остали слојеви течности.
Референце
^Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 62. ISBN86-331-2112-3.
Dyre, J.C.; Olsen, N. B.; Christensen, T. (1996). „Local elastic expansion model for viscous-flow activation energies of glass-forming molecular liquids”. Physical Review B. 53 (5): 2171. doi:10.1103/PhysRevB.53.2171.
Gibbs, Philip (јануар 1997). „Is glass liquid or solid?”. math.ucr.edu. Приступљено 19. 9. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Gyllenbok, Jan (2018). „Encyclopaedia of Historical Metrology, Weights, and Measures”. Encyclopaedia of Historical Metrology, Weights, and Measures. Volume 1. Birkhäuser. ISBN9783319575988.
Irving, J.H.; Kirkwood, John G. (1949). „The Statistical Mechanical Theory of Transport Processes. IV. The Equations of Hydrodynamics”. J. Chem. Phys. 18 (6): 817—829. doi:10.1063/1.1747782.
Kestin, J.; Khalifa, H.E.; Wakeham, W.A. (1977). „The viscosity of five gaseous hydrocarbons”. The Journal of Chemical Physics. 66 (3): 1132. Bibcode:1977JChPh..66.1132K. doi:10.1063/1.434048.
Koocheki, Arash; et al. (2009). „The rheological properties of ketchup as a function of different hydrocolloids and temperature”. International Journal of Food Science & Technology. 44 (3): 596—602. doi:10.1111/j.1365-2621.2008.01868.x.
Krausser, J.; Samwer, K.; Zaccone, A. (2015). „Interatomic repulsion softness directly controls the fragility of supercooled metallic melts”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA. 112 (45): 13762. doi:10.1073/pnas.1503741112.
McNaught, A. D.; Wilkinson, A. (1997). „poise”. IUPAC. Compendium of Chemical Terminology (the "Gold Book"). S. J. Chalk (2nd изд.). Oxford: Blackwell Scientific. ISBN0-9678550-9-8. doi:10.1351/goldbook.
Mueller, S.; Llewellin, E. W.; Mader, H. M. (2009). „The rheology of suspensions of solid particles”. Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 466 (2116): 1201—1228. ISSN1364-5021. doi:10.1098/rspa.2009.0445.
Nič, Miloslav; et al., ур. (1997). „dynamic viscosity, η”. IUPAC Compendium of Chemical Terminology. Oxford: Blackwell Scientific Publications. ISBN978-0-9678550-9-7. doi:10.1351/goldbook.
Trouton, Fred. T. (1906). „On the Coefficient of Viscous Traction and Its Relation to that of Viscosity”. Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 77 (519): 426—440. Bibcode:1906RSPSA..77..426T. ISSN1364-5021. doi:10.1098/rspa.1906.0038.
Viswanath, D.S.; Natarajan, G. (1989). Data Book on the Viscosity of Liquids. Hemisphere Publishing Corporation. ISBN0-89116-778-1.
Xie, Hong-Yi; Levchenko, Alex (23. 1. 2019). „Negative viscosity and eddy flow of the imbalanced electron-hole liquid in graphene”. Phys. Rev. B. 99 (4): 045434. arXiv:1807.04770v2. doi:10.1103/PhysRevB.99.045434.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Yanniotis, S.; Skaltsi, S.; Karaburnioti, S. (фебруар 2006). „Effect of moisture content on the viscosity of honey at different temperatures”. Journal of Food Engineering. 72 (4): 372—377. doi:10.1016/j.jfoodeng.2004.12.017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)