Виртуелна колоноскопија, MSCT колоноскопија или CT колонографија са виртуелном колоноскопијом је минимално инвазивна дијагностичка метода у радиологији, која се заснива на компјутеризованој томографији, а изводи се иновативна машинама са посебним програмом који је у стању да направи серију слика, који се затим комбинују у тродимензионални слика створена на 3Д модел рачунара екрана дебелог црева са свим својим манама и особеностима.[1] Тако добијени налаз пружа лекару могућност да испита стање органа који се испитује и да евентуаално идентификују постојеће болести.[2] Такође метода пацијенту ускраћује нелагодност и пштити га од непријатних последица поступка. Савремени протоколи за CТ колонографију подразумевају употребу нискозрачних техника, па ефективна доза зрачења износи мање од 5 мСв. Проблем у тумачењу CT колонографије представља и одређени број лажно позитивних резултата.[3][4]
Карактеристике методе
Главна разлика виртуелне колоноскопије од других метода је та, да се компјутеризованом томографијом (CT) истражују црева, без уласка ендоскопом у анус. То чини поступак пријатним и ослобађа пацијенте било којег ограничења.[5][6]
Метода је добара у случају динамичког праћења стања пацијента. На пример, виртуелна колоноскопија се показала јако корисном код Кронова болести за праћење промена у цреву пацијента током третмана.[1]
Начин извођења
Виртуелна колоноскопија се разликује од класичне колоноскопије, јер не користи инструменте које се код других колоноскопија убацују у ректум и дебело црево.
Снимање се обавља у радиолошком одељењу болнице или медицинског центра, без употребе анестезије и колоноскопа, на следећи начин:[7]
Испитаник се поставља на леви бок са колена савијеним и према грудимана, на уски сто који је повезан са МРИ или ЦТ машином.[8][9]
Потом се мала, флексибилна цев умеће у ректум, и кроз њу упумпава ваздух како би дебело црево било веће и лакше видљиво.
Потом се испитаник поставља на леђа и заједно са столом убацује у велики тунел у ЦТ или МРИ машини, у којој се обавља снимање дебелог црева.[10]
Током ове процедуре пацијент мора бити веома мирнан или према потреби задржава дах, јер покрет може замаглити добијену слику.
Након обављеног снимања рачунар комбинује све слике и формирао тродимензионалну слику дебелог црева, коју лекар може да прегледа на видео монитору.
Динамичко праћење промена у цреву пацијента током третмана.[11]
Добре стране методе
Виртуелна колоноскопија има неколико предности у односу на друге методе које се користе у скринингу и дијагностици карцинома колона, које се огледају у следећем:[13][14]
Минимално је инвазивна,
Преглед траје око десет минута,
Није потребна седација и анестезија
Пацијент добро подноси преглед и нема потребе за опоравком.
Искључује трауме мукозне мембране дебелог црева. Ризик од перфорације је веома низак (код симптоматских пацијената креће се од 0 до 6 на 10.000 прегледа), док је код асимптоматских пацијената у случају скрининга још нижи.
Примене CT колонографије у скринингу и дијагностици карцинома колона представља могућност откривања екстраколичних поремећаја, што овој методи даје велику предност у однсоу на остале.[15][16]
Могућност испитивања тешко доступних подручја црева (зглобне петље, сужења).[17]
Могућност истовременог процењивања локације и стања абдоминалне шупљине;[18]
Минимални трошкови и кратко време трајања снимања (краће задржавање пацијента на испитивању)
Могућнсот процене динамичких промене у цревима.
Сензитивност
Сензитивност CT колонографије са виртуелном колоноскопијом у откривању полипа већих од 10 мм износи око 90%, што је чини компарабилном са оптичком колоноскопијом у откривању карцинома колона и већих полипа.[19]
Сензитивност CT колонографије за откривање полипа мањих од 10 мм опада, док је за полипе мање од 6 мм CT колонографија непоуздана метода, па се не саветује радиолошка интерпретација ових лезија.[20]
Недостаци методе
И поред бројних предности, као и код осталих метода у радиологи и виртуелна колоноскопија има одређене недостатке, који се не могу занемарити:[14]
Немогућност процене стања и боје слузокоже.
Немогућност откривања мукозних дефекта мањих од 1 мм, што је важно за благовремено откривање болести.
Немогућност узима комадића ткива (пункција) за касније испитивање.[21]
Немогућнсот извођења терапијских манипулација, на пример, за уклањање полипа, бенигних тумора, за уклањање улкуса или за увођење лека.[22]
Извори
^ аб„Virtual Colonoscopy”. www.hopkinsmedicine.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
^Radiology (ACR), Radiological Society of North America (RSNA) and American College of. „CT Colonography”. www.radiologyinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
^Lin, J. S.; Piper, M. A.; Perdue, L. A.; Rutter, C. M.; Webber, E. M.; O'Connor, E.; Smith, N.; Whitlock, E. P. (2016). „Screening for Colorectal Cancer: Updated Evidence Report and Systematic Review for the US Preventive Services Task Force”. JAMA. 315 (23): 2576—2594. PMID27305422. doi:10.1001/jama.2016.3332.
^Van Schaeybroeck S, Lawler M, Johnston B, et al. Colorectal cancer. In: Niederhuber JE, Armitage JO, Doroshow JH, Kastan MB, Tepper JE, eds. Abeloff's Clinical Oncology. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 77.
Centers for Disease Control Screening for colorectal cancer—United States, 1997. MMWR. 48: 116—21. 1999.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
Trends in screening for colorectal cancer—United States, 1997 and 1999. Morbidity and Mortality Weekly Report. 50: 162—6. 2000.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Ferrucci, J. T. (2001). „Colon cancer screening with virtual colonoscopy: promise, polyps, politics”. AJR. 177: 975—88. doi:10.2214/ajr.177.5.1770975..
Subramanian, S.; Amonkar, M. M.; Hunt, T. L. (2005). „Use of colonoscopy for colorectal cancer screening: Evidence from the 2000 National Health Interview Survey”. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev. 14 (2): 409—16. PMID15734966. doi:10.1158/1055-9965.EPI-03-0493..