Живац полази од задњег дела очне јабучице, тачније од тзв. колута или папиле оптичког живца (лат.discus nervi optici) на мрежњачи, и затим се пробија кроз судовњачу и беоњачу и улази у очну дупљу. Након тога, живац се простире вијугаво уназад кроз масно ткиво очне дупље и у пределу њеног врха улази у коштани оптички канал (лат.canalis opticus). Пре уласка у канал, у састав нерва улази средишња артерија мрежњаче, а заједно са њим у канал улази и офталмична артерија.[3]
После проласка кроз оптички канал, живац улази у средњу лобањску јаму и пружа се уназад и унутра до оптичке раскрснице (лат.chiasma opticum). На том месту се укрштају поједина влакна десног и левог нерва.
На свом путу кроз очну дупљу и канал живац поседује спољашњи омотач (лат.vagina externa nervi optici), кога граде продужеци тврде мождане опне, и унутрашњи омотач (лат.vagina interna nervi optici), кога изграђују паучинаста и судовна мождана опна. Између омотача се налазе тзв. међувагинални простори.
Референце
^Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN978-86-387-0604-4.
^Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
