По хабитусу је грм. Стабло је усправно оријентисано и већег пречника, 70-ак цм. Лишће је издржљиво и круто, беличасто-зелене боје. Листови су перасти, тестерасто назубљени и садрже оштре трнове. Цветови су плавичасти скупљени у штитолику цваст.[2] Плод је мезокарп.
Сезона цветања
Јул–Септембар
Расејавање и размножавање
Расејава се ветром, одакле потиче и назив биљке, док се размножава семеном.
Распрострањеност
Углавном у централној и јужној Европи, северној Немачкој и Холандији. Ретко се налазе на Британским острвима.
Станиште
Расте на отвореном станишту, брдима, ливадама, њивама и крај путева.
Употреба
Млади листови су нашли примену као салата. или додатак јелеима. Користи се у биљној медицини као инфузија за лечење кашља, великог кашља и инфекције уринарног тракта. Корење је раније коришћено као слаткиш или је кувано и печено као поврће. Активне компоненте: етерична уља, сапонин, танин.
_2.jpg)
