Августа 1941, Гаврић је био међу првим борцима који су започели оружане акције у Семберији. Учествовао је у резању телефонско-телеграфских линија, ометању саобраћаја, нападу на оружничке постаје и у другим акцијама.
Под притиском надмоћнијих непријатељских снага, Семберијска чета, у којој се налазио и Веселин Гаврић, пребацила се, средином септембра, у Мачву. У време операција удружених немачко-квислиншких снага на слободну територију Ужичке републике, Веселин се био истакао у огорченој борби коју је његова чета водила на падинама планине Видојевице. Из Семберијске чете погинуло је више бораца, међу којима и Веселинов млађи брат Бранко Гаврић (1920—1941). После низа борби, чета се у октобру пребацила у Босну и преко Власенице и Шековића стигла на Мајевицу и укључила у састав Мајевичког партизанског одреда.
Гаврић није одмах дошао на Мајевицу, јер је био болестан и задржан у партизанској болници. После оздрављења, био је организатор низа акција на политичком и културно-просветном плану у Шековићима.
Фебруара 1942. године, пошао је с групом курира на Мајевицу. Њега и његове другове на превару су ухватили четници у селу Тобуту, код Лопара. Првобитно су га наговарали да им се придружи будући да је имао велик углед међу народом Семберије, али им то није успело. Након тога су га мучили и убили.
