Велики Трновац

За друге употребе, погледајте страницу Трновац.
Не поистовећивати са Великим Трновцима.
Велики Трновац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2022.7894
Географске карактеристике
Координате42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47539° С; 21.74169° И / 42.47539; 21.74169
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина405 m
Велики Трновац на карти Србије
Велики Трновац
Велики Трновац
Велики Трновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17528
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2022. живело је 7.894 становника.

Демографија

У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Националност 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. 2022.
Срби 86
  1,74% 		2
  0,04% 		9
  0,14% 		3
 0,04%
Албанци 4.502
 90,91% 		5.517
 98,55% 		6.278
 99,08% 		[а] 186
 96,35% 		6.730
 99,53% 		7.798
 98,78%
Бошњаци
Муслимани (до 1991) 		14
  0,28% 		1
  0,02% 		16
  0,25% 		5
  2,60% 		1
  0,01%
Роми 11
  0,22% 		7
  0,13%
Македонци 2
  0,03%
Југословени 187
  3,78% 		3
  0,05%
Мађари 1
  0,02%
Бугари 1
  0,01%
Остали                                         1
  0,52% 		    30
  0,44% 		           4
  0,05%
Укупно 3.887 4.378 4.952 5.598 6.336 5.896 6.762 — [б] 7.894


Становништво према полу и старости[1]
м
ж
? 20
  
  
 25
80+ 27
  
  
 38
75—79 34
  
  
 54
70—74 71
  
  
 85
65—69 93
  
  
 138
60—64 123
  
  
 137
55—59 107
  
  
 142
50—54 116
  
  
 141
45—49 179
  
  
 138
40—44 227
  
  
 188
35—39 269
  
  
 260
30—34 261
  
  
 309
25—29 227
  
  
 265
20—24 234
  
  
 207
15—19 293
  
  
 273
10—14 346
  
  
 300
5—9 422
  
  
 388
0—4 312
  
  
 313
Просек : 29,2 31,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 573 646 742 806 959 940 1.236
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 44 85 98 205 249 223 147 64 33 88 5,47
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.281 651 1.556 72 1 1
Женски 2.400 516 1.650 230 1 3
УКУПНО 4.681 1.167 3.206 302 2 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 924 412 0 1 59
Женски 381 333 0 0 1
УКУПНО 1.305 745 0 1 60
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 18 96 8 48
Женски 0 0 3 0 0
УКУПНО 2 18 99 8 48
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 16 60 14
Женски 0 0 1 15 17
УКУПНО 0 3 17 75 31
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 15 0 0 172
Женски 3 0 0 8
УКУПНО 18 0 0 180

Религија

У насељу постоји српски православна црква Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.[2] Слични вандализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електричне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.[3]

Напомене

  1. ^ Попис становништва 1991. је бојкотован од стране албанског становништва
  2. ^ Због непотпуног обухвата подаци из 2011. г. су исказани само на нивоу општине.

Извори

  1. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  2. ^ Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27. 
  3. ^ Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007. 

Спољашње везе