Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Реч „велики“ дописана је уз име Борак због великих догађаја који су у селу одиграни за време Првог српског устанка.
У време Првог српског устанка, овај крај је дао више знаменитих личности међу којима су најпознатији кнез Сима Марковић из Великог Борка и велики јунак Милисав Чамџија, који је остао запамћен по томе што је први испред устаника ушао у београдску тврђаву Калемегдан приликом ослобађања Београда 1806. године.[1]
Хај браћо Срби, крила соколова! К мени, к мени, ја сам на ендеку. И Чамџија већ на топу седи!
На овај, Чамџијин знак, појачан је притисак и читава Београдска варош била је освојена.
У Великом Борку је 1805. године одржана прва Народна скупштина устаничке Србије.
На Скупштини је установљен Правитељствујушћи совјет српски, први орган извршне власти у Србији. За председника Совјета изабран је прота Матеја А. Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. У Великом Борку, за време Првог српског устанка радила је и прва пошта у Србији.
У време Другог светског рата, ово село је трпело четнички терор, због подршке партизанима. 3. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВУО, чији је командант био Милорад Тодоровић "Ситничар", 18. децембра 1943. је ухапсио већу групу мештана Великог Борка, Лесковца и Шиљаковца. Они су у затворени у селу Велики Борак, где су малтретирани. Истог дана десеторо је стрељано, док је више десетина осуђено на јавно батинање.
У Великом Борку се налази школа, истурено одељење Основне школе „Кнез Сима Марковић“ из Барајева. Школа је 2013. године била у лошем стању.[2]
У насељу Велики Борак живи 1060 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 459 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).