Брукс (енгл.Brooks) је град у југоисточном делу канадскепреријске провинцијеАлберта. Кроз град пролази ауто-пут који повезује канадску источну са западном обалом. Удаљен је 186 км југоисточно од главног града провинције Едмонтона.
Град лежи у подручју травнате степе на 758 метара надморске висине и у зони семиаридне климе (Кепенова класификација климата BSk). Подручје се одликује дугим и хладним зимама са мањом количином снежних падавина, те доста краким али топлим летима. Током целе године влажност ваздуха је доста мала са максимумом падавина крајем пролећа и почетком лета када су снажне олује уобичајена појава. Просечна количина падавина је 348 мм годишње. Најхладнији месец је јануар са просеком од −11,3 °C а најтоплији је јул са просеком од 18,3 °C.
На подручју данашњег Брукса нису постојала стална насеља све до 1887.[1] када су номадска племена припадника првих народа која су се бавила ловом на бизоне заменила фармерска насеља. Насеље је тек 1904. добило садашње име, у част инжењера Ноела Еџела Брукса који је учествовао у радовима на железници која је пролазила кроз тај део Канаде. Брукс је 1910. добио статус села а већ следеће године и статус вароши иако је у њему тада живело свега 486 становника. Од 1. септембра2011. Брукс има статус града у оквиру провинције Алберта.
Аквадукт Брукс
Према статистичким подацима из 2011. у граду је живело 13.676 становника што је за 9,3% више у односу на податке из 2006. (12.508).[2] Град је познат као мултикултурална средина у којој живе многобројне народности због чега га често зову и Градом стотину поздрава.[3] Инспирисана том чињеницом редитељка Дејна Инкстер је снимила документарни филм 24 Days in Brooks.[4]
Једна од знаменитости града је аквадукт који се налази 8 км јужније а који је саграђен током 1910-их у сврху снабдевања водом тог подручја. Аквадукт је данас заштићен као историјско добро Канаде. На око пола сата вожње од града налази се и археолошки парк Дајнесор, познат по великој колекцији фосилних остатака диносауруса.
