Бранислав Бранко Ћирлић (Пирот, 8. јул 1916 — 9. март 2017) био је српски и југословенски слависта и преводилац.
Биографија
Рођен је 8. јула 1916. године у Пироту, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је на Шумарском факултету Универзитета у Београду, а након тога од 1938. године филологију на Универзитету у Варшави. Од 1946. године живео је у Пољској.
Био је дописник југословенског радија и штампе, предавао је на словенским студијама на Универзитету у Лођу, а своје радове објављивао у књижевном часопису Нова књига.
Преводио је књижевна дела са српског на пољски језик и обрнуто. Био је члан Пољског удружења писаца, Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије[1][2]
У Пољској је био познат по промовисању српске историје, културе и литературе. Добитник је Златног ордена са траком Глорија атис, који му је уручен 13. јула 2011. године на 95. рођендан у Дому литературе у Варшави.[1][3]
Године 2003. уручена му је Награда Милош Црњански, за превод на пољски језик Романа о Лондону Милоша Црњанског.
Године 2012 одликован је Орденом српске заставе III степена од стране бившег председника Србије, Томислава Николића, за нарочите заслуге и изузетан допринос у очувању и неговању пријатељства између Србије и Пољске.[4][3]
Његова жена била је Данута Ћирлић, преводилац и новинарка, а ћерка Дорота Јованка Ћирлић—Ментзел, такође новинарка.
Преминуо је 9. марта 2017. године у Варшави, где је и сахрањен, на православном гробљу.[5]
Дела
Студије
Преводи
Са пољског на српски језик
- Антоњина Домањска — Стари сат (Београд: Просвета 1946)
- Ванда Васиљевска — Дуга (Београд: Просвета 1946)
- Владислав Рејмонт — Кучка (Сарајево: Сељачка књига 1952
- Јадвига Вернерова — Рука (Београд: Публицистичко—издавачки завод Југославија 1961)
- Ирена Јургијевицова — Сликар и сретни лептир (Загреб: Младост 1964)
- Чеслав Јанцарски — Доживљају медведића Клемпе (Загреб: Младост 1964)
- Јулиуш Ј. Херлингер — Велика Трка (Горњи Милановац: Дечје новине, Варшава: Државна агенција 1980)
Са српског на пољски језик
Референце
Спољашње везе