Бранислав Ћирлић
Ћирлић у Варшави 2006. године
Датум рођења	(1916-07-08)8. јул 1916.
Место рођења	Пирот, Краљевина Србија
Датум смрти	9. март 2017.(2017-03-09) (100 год.)
Место смрти	Варшава, Пољска
Народност	Србин
Образовање	Шумарски факултет Универзитета у Београду и Универзитет у Варшави
Занимање	слависта и преводилац
Супружник	Данута Ћирлић
Деца	Дорота Јованка Ћирлић

Бранислав Бранко Ћирлић (Пирот, 8. јул 1916 — 9. март 2017) био је српски и југословенски слависта и преводилац.

Рођен је 8. јула 1916. године у Пироту, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је на Шумарском факултету Универзитета у Београду, а након тога од 1938. године филологију на Универзитету у Варшави. Од 1946. године живео је у Пољској.

Био је дописник југословенског радија и штампе, предавао је на словенским студијама на Универзитету у Лођу, а своје радове објављивао у књижевном часопису Нова књига.

Преводио је књижевна дела са српског на пољски језик и обрнуто. Био је члан Пољског удружења писаца, Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије^[1][2]

У Пољској је био познат по промовисању српске историје, културе и литературе. Добитник је Златног ордена са траком Глорија атис, који му је уручен 13. јула 2011. године на 95. рођендан у Дому литературе у Варшави.^[1][3]
Године 2003. уручена му је Награда Милош Црњански, за превод на пољски језик Романа о Лондону Милоша Црњанског.

Године 2012 одликован је Орденом српске заставе III степена од стране бившег председника Србије, Томислава Николића, за нарочите заслуге и изузетан допринос у очувању и неговању пријатељства између Србије и Пољске.^[4][3]

Његова жена била је Данута Ћирлић, преводилац и новинарка, а ћерка Дорота Јованка Ћирлић—Ментзел, такође новинарка.

Преминуо је 9. марта 2017. године у Варшави, где је и сахрањен, на православном гробљу.^[5]

• Водич кроз Југославију — спорт и туризам 1974. 1890. ISBN 978-83-217-2277-1.. 1989. ISBN 978-83-217-2277-1.
• Девет павова и краљ змајева: на основу српских народних мотива (. 1983. ISBN 978-83-03-00282-2.. 1990. ISBN 978-83-03-02673-6.)

• Антологија југословенске новеле (1964)
• Момо Капор — Блокада Београда (. 2001. ISBN 978-83-88238-63-5.)
• Романи и јужнословенске приче: хрестоматија; T. 1, 1848-. 1948. ISBN 978-83-88938-51-1.

• Антоњина Домањска — Стари сат (Београд: Просвета 1946)
• Ванда Васиљевска — Дуга (Београд: Просвета 1946)
• Владислав Рејмонт — Кучка (Сарајево: Сељачка књига 1952
• Јадвига Вернерова — Рука (Београд: Публицистичко—издавачки завод Југославија 1961)
• Ирена Јургијевицова — Сликар и сретни лептир (Загреб: Младост 1964)
• Чеслав Јанцарски — Доживљају медведића Клемпе (Загреб: Младост 1964)
• Јулиуш Ј. Херлингер — Велика Трка (Горњи Милановац: Дечје новине, Варшава: Државна агенција 1980)

• Јован Јовановић Змај — Ала је леп овај свет (Горњи Милановац: Дечје новине: Државна агенција. 1983. ISBN 978-83-03-00193-1.))
• Раде Обреновић — Ми смо смешна породица (Државна агенција. 1988. ISBN 978-83-03-02318-6.. 1991. ISBN 978-83-03-03225-6.)
• Петре Бакевски — Сунчани прстен (. 1991. ISBN 978-83-03-03225-6.))
• Милош Црњански — Роман о Лондону (. 2003. ISBN 978-83-7322-480-3.)

• Michał Bołtryk, Gdzie Serb, tam slava gdzie slava, tam Serb