Каријеру је почео у подгоричкој Будућности, у чијем дресу је још као 17-годишњак дебитовао у Евролиги. Са подгоричким клубом је у сезони 2000/01. освојио Првенство и Куп СР Југославије. У августу 2003. године прелази у Хемофарм.[1] Са тимом из Вршца је у сезони 2004/05. освојио Јадранску лигу. Целу сезону 2005/06. је пропустио због повреде, а наредне сезоне одиграо је само 9 мечева у Јадранској лиги. За сезону 2007/08. вратио се у Будућност, али је у априлу 2008. прешао у грчкиМаруси до краја сезоне.
Сезону 2008/09. проводи у Пољској где је наступао за екипу Чарни Слупск. У јануару 2010. потписао је за екипу Трикале, где је одиграо свега четири утакмице пре него што је отпуштен. У априлу 2010. потписао је за Металац из Ваљева до краја сезоне.[2] Сезону 2010/11. почео је у украјинском Кривбасу али је у јануару 2011. прешао у летонскуВЕФ Ригу којој је помогао да стигне до прве титуле првака Летоније у историји.[3] Сезону 2011/12. започео је у екипи Вентспилса,[4] да би у јануару 2012. поново потписао за Металац.[5] Након два месеца у Металцу и трећи пут у сезони мења клуб и потписује за свој бивши клуб Хемофарм.[6] У новембру 2012. по трећи пут долази у Металац,[7] и ту остаје до краја 2013/14. сезоне. Од 2015. до 2018. године је играо за чешки клуб Колин. Током сезоне 2018/19. је играо за казахстански Атирау.[8] У августу 2019. је објавио крај играчке каријере.[9]
Бакић је прошао све млађе категорије репрезентације СР Југославије. Са кадетском репрезентацијом СРЈ је освојио титулу првака Европе 1999. године.[10] Након раздруживања Србије и Црне Горе заиграо је за репрезентацију Црне Горе. Стрелац је првог коша у историји црногорске репрезентације.[11] Са Црном Гором је наступао на Европском првенству 2013. у Словенији.
