Његов долазак на пријесто је изазвао побуну његовог рођака војводе Олдриха од Брна. Током грађанског рата, Олдрих је настојао да призна сизеренство римско-њемачког цара Хајнриха IV и тако осигура његову подршку. Међутим, цар је одлучио признати Боривоја, па је Олдрих присиљен на бег у Моравску.
Када је године 1102. умро кнез Пољске Владислав I Херман, Боривој и његов рођак Сватоплук су се укључили у борбу за тамошње насљедство подржавајући узурпатора Збигњева против легитимног наследника Болеслава III. Када је, међутим, примио мито од Болеслава, повукао се из сукоба; с тиме се није сложио Сватоплук који је заједно с низом племића повео нови устанак. Сватоплукови покушаји да мађарског краља Коломана подстакну на интервенцију, међутим, нису имали резултата све до 1107. Тада се Боривојев млађи брат Владислав побунио и, уз Коломанову помоћ, заузео Праг. Сватоплук је проглашен краљем Чешке уз подршку новог римско-њемачког цара Хајнриха V.
Године 1108. је Боривој покушао повратити власт уз помоћ Болеславових Пољака, овај пут у савезу са Коломаном. Сватоплук је убијен од Боривојевих присташа, али Боривој то није могао искористити; умјесто тогаје пријестоље преузео Владислав. Године 1117. су се браћа коначно помирила и одлучила заједно владати. Након нове свађе 1120. је Боривој својевољно отишао у егзил у Мађарску гдје је и умро.
