Бор кривуљ (лат.Pinus mugo) је зимзелени четинарски жбун, ређе мало дрво из рода борова (Pinus). Назив mugo потиче од народног назива mughus како се овај бор назива у Алпима. Друга домаћа имена овог бора су планински бор или клековина.[2][3]
Распрострањеност
Кривуљ или планински бор распрострањен је на највишим надморским висинама планинских предела средње и јужне Европе: Пиринејима, Алпима, Немачком средогорју, Судетима, Балкану И Карпатима.[2]
Изглед
Кривуљ је дуговечна врста и може доживети велику старост. То је низак жбун, ређе дрво, висине 3-4 м (ређе до 12 м). Стабло је најчешће криво и полегло по земљи, мада понекад може расти и усправно. Коренов систем нема жилу срчаницу, већ се бројни и веома разгранати бочни коренови шире у пречнику и до 10 м. Кора је сивосмеђа, неправилно испуцала. Младе гранчице голе, светлозелене, касније смеђе до црвенкастосиве.[2][3]
Планински бор је једнодома или дводома врста. Пупољци су јајастодугуљасти, до 6 мм дуги, ушиљени и јако смоласти. Четине расту густо на кратким избојцима, по 2 у рукавцу. Тамнозелене су боје, тврде, 3-4 (8) цм дуге, 1,5-2 мм широке, мало спирално увијене, ушиљене на врху, фино тестерасте по ободу. Српасто се савијају ка грани. Смолни канали смештени субепидермално.[2][3] За разлику од већине других борова, код кривуља четине остају на гранама дуго, понекад и више од 4 године, што доприноси густини и декоративности његове крошње.[4]
Цвета током јуна-јула. Мушки цветови се јављају на прошлогодишњим гранама. Шишарке су на краткој дршци, појединачни или до 4 у пршљену, јајасте. Дуге су 2-7 цм а широке 1,5-4 цм. Апофиза фертилне љуспе је жутосмеђа до тамносмеђа, ромбична до квадратна, пирамидално избочена или пљосната. Грбица је светлија, док је руб у облику прстена тамније боје. На грбици се види закржљали или јаче изражени шиљак. Семе је јајасто, дужине око 5 мм, светло-сивосмеђе, са 10-15 мм дугим криоцем. Сазрева крајем друге године. Расејава се ветром.[2][3]
Млади избојак
Грана са четинама
Мушке стробиле и младе шишарке
Зреле шишарке и семе
Размножава се из семена, расте споро и релативно је отпоран према инсектима и болестима.[4] Далеко веће штете састојине кривуља претрпеле су због непланских сеча, ради прикупљања дрвета за огрев и стварања већих површина под пашњацима.[5]
Станиште
Природни ареал бора кривуља на планини Пирин, Бугарска
Планински бор кривуљ расте на екстремним и неповољним стаништима, са суровом планинском климом, врло оскудним за живот шумскога дрвећа, на надморским висинама преко 1400 м. На врло хладним, стрмим експозицијама има га већ на 1000 м н.в., а на висинама преко 2000 м н.в. често представља горњу границу шумске вегетације, где гради густе и непроходне састојине.[5] Његова станишта се одликују врло оскудним условима за живот дрвећа - кратак вегетациони период, дуго задржавање снега, јаки ветрови и др. Зато је прилагођен најсуровијим условима и врло је отпоран на снег, хладноћу и ветар. Отпоран је и на сушу и жегу јер је хелиофилна врста, мада подноси и делимичну засену.[2][3][4]
Употреба
Дрво планинског бора
Његов полегнут, грмолик и разгранат хабитус, који у крајној линији резултира из посебних еколошких прилика које владају у високим планинама, није прелазна, већ је чврста наследна особина. Пренесен у средину у којој су искључени еколошки фактори који би могли изазвати тај његов полегли и ниски раст, кривуљ остаје и даље жбун и грана се без изразито развијеног централног, усправног дебла.[5] Компактна крошња, у густом засаду, успешно зауставња снежне лавине и бујице, а његов разгранат корен, прилагођен расту на веома плитким и сиромашним подлогама, веома добро везује земљиште, па је погодан за пошумљавање голети у екстремним условима, где треба спречити ерозију.[2][6]
Дрво кривуља често се користи за огрев. Тврдо је и тешко, па стога погодно и за резбарство.[2]
Значај у озелењавању
Кривуљ у парку. Ботаничка башта Џејмс (James Gardens) у Торонту, Канада.Кривуљ у алпинетуму
Планински бор кривуљ се веома радо користи за озелењавање, а нарочито је подесан за садњу на нагнутим теренима, где се може успешно користити за везивање тла. Најлепше изгледа посађен у алпинетумима, јер је камењар његово природно окружење. Често се користи и у малим вртовима, али и за садњу у жардињерама. Врло је чест по парковима, где добро успева, јер због сурових услова у природном окружењу није пробирач услова.[2][6]
Варијетети
Веома је варијабилна врста. Познати су многи варијетети и хортикултурни облици. Комплексна номенклатура овог бора заснива се првенствено на варијабилности његових шишарки и хабитуса:
Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari (= P. montana var. mughus (Scop.) Willk.) - бор кривуљ или клекасти бор, има раст већином жбунаст и полегнут. Гране су повијене, а шишарке симетриче, сједеће или на врло краткој дршци, јајасте или скоро округласте. Расте у источним Алпима и на Балкану, где чини горњу границу шумске вегетације.
Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari - патуљасти бор, расте као жбун заобљеног, полеглог облика, широк до 3 м. Гране неједнаке дужине, густо разгранат, избојци усмерени према горе. Четине такође неуједначене дужине, већином кратке, усмерене према горе. Шишарке симетричне, јајасте до округласте. Успева у субалпском појасу Алпа и Карпата.
Pinus mugo var. rostrata (Ant.) Hoopers (= P. montana var. arborea Tubug, P. uncinata Ramond) - кукасти бор, код кога су шишарке несиметричне и врло закривљене, 5-6 цм дуге. Расте у Пиринејима, Алпима и Карпатима. Према неким ауторима у Пиринејима и западним Алпама успева Pinus mugo var. rostrata, а на средњоеуропским тресетиштима, источним Алпима и Карпатима долази Pinus mugo var. uncinata Willk. који нарасте као ниско дрво, висине 10-20 м.[3]
Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari
Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari
Pinus mugo var. uncinata Willk.
Постоји велики број украсних форми, од којих су најчешће:
Pinus mugo 'Mops'
Pinus mugo 'Allgäu',
Pinus mugo 'Compacta' (= P. m. f. compacta Slavin),
Pinus mugo 'Frisia',
Pinus mugo ’Gnom’ (= P. mughus ’Gnom’ den Ouden),
Pinus mugo 'Hampy',
Pinus mugo 'Hesse',
Pinus mugo 'Kissen' (= P. m. brevifolia Zu Jeddeloh),
Pinus mugo 'Kobold',
Pinus mugo 'Mops',
Pinus mugo 'Ophir',
Pinus mugo 'Rotundata' (= P. montana var. rotundata Willk., P. obliqua Saunt.),
Pinus mugo 'Slavinnii' (= P. m. slavinii Hornibr.),
Познат је и хибрид између кривуља (P. mugo) и белог бора (P. sylvestris) под називом P. rhaetica Bruegg. (= P. digenea Beck, P. celakovskiorum Ascher. et Graebn.).[3]
^ абвGilman, Edward F. „Pinus mugo - Mugo Pine (Fact Sheet ST-467, October 1994)”(PDF). e Environmental Horticulture Department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. Приступљено 15. 2. 2016.
_(7797045886).jpg)
