Биотин

Biotin[1]
Називи
IUPAC назив
5-[(3aS,4S,6aR)-2-оксохексахидро-1H-тиено[3,4-d]имидазол-4-ил]пентаноинска киселина
Други називи
Витамин Б7; Витамин Х; Коензим Р; Биопеидерм
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.363
KEGG[2]
UNII
  • InChI=1S/C10H16N2O3S/c13-8(14)4-2-1-3-7-9-6(5-16-7)11-10(15)12-9/h6-7,9H,1-5H2,(H,13,14)(H2,11,12,15)/t6-,7-,9-/m0/s1 ДаY
    Кључ: YBJHBAHKTGYVGT-ZKWXMUAHSA-N ДаY
  • InChI=1/C10H16N2O3S/c13-8(14)4-2-1-3-7-9-6(5-16-7)11-10(15)12-9/h6-7,9H,1-5H2,(H,13,14)(H2,11,12,15)/t6-,7-,9-/m0/s1
    Кључ: YBJHBAHKTGYVGT-ZKWXMUAHBB
  • O=C1N[C@@H]2[C@@H](SC[C@@H]2N1)CCCCC(=O)O
  • C1[C@H]2[C@@H]([C@@H](S1)CCCCC(=O)O)NC(=O)N2
Својства
C10H16N2O3S
Моларна маса 244,31 g·mol−1
Агрегатно стање Беле крсталне игле
Тачка топљења 232-233°C
22 mg/100 mL
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Биотин је присутан у свакодневном животу ћелије, синтези масних киселина и амино киселина.[5] Има битну улогу у Кребсовом циклусу, у којем се ствара енергија преко потребна ћелији. Биотин је такође битан у одржавању коректног нивоа шећера у крви. Особе са дијабетесом често имају веома низак ниво биотина. Истраживања су и даље у току, али до сада је утврђено да је биотин укључен у синтезу инсулина. Препоручује се за ојачавање косе и ноктију. Може се наћи као саставни део многих козметичких производа, нарочито оних намењених за косу и кожу.

Референце

  1. ^ Merck Index, 11th Edition, 1244.
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 

Спољашње везе

Биотин на Викимедијиној остави.